Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пет дана по Божићу дођем и ја ту и до несем мом оцу кошуље и друге потребе; нађем мога оца у соби на Су-капији. Ту сам видио преко стотине глава видински̓ Турака, које су одсечене и пред везировим конаком стајале; и то је први
На Стамбол-капији повиче стража ,ко сте?̓ на које одговарамо: ,Ми смо кириџије, отворите капију̓. Како се капија отвори, бацимо сено с
Овај пошље момке те Хаџи-Рувима у̓вате и на Варош-капији посеку, и после варошани измоле и са̓ране га код цркве. То је било после на недељу дана кад су кнезови исечени у
Ови чекају на капији и бију се, са све стране пушке непрестано пуцају; док Асан-паша види да ниоткуда опасности нема, јербо около у јендеку
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нема их још? — пита Алекса. — Чини ми се, иду... И заиста, на капији се појавише: Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. — Добро вече! — повикаше. — Бог добро дао! — А побратим?
Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима. Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. — Шта радите, добри људи?..
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији, кад је једном банула у Жужину собу, па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син као да
Она му нешто говори, а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.
« па се даље шета. »И-ју! Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!« чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. »Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта! Та тâ би, каква је, и осванула на сокаку.
А гђа Сида се само крсти иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: »О, часни те, девојко!« Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен
Скупили се на меко утапкано блато, па се играју коља. Једно од њих чим опази да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси: — Отвор’те капију, ево гостију!
бар док се коњи одморе и наране?... Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији. — Та ај’те бар на часак. — Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе. — Ал’ кад вас молим...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Зато Наза заборавила и на стид и на све и почела свако јутро да одилази попу кући и чека га на капији. — Нема Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она свако јутро испред капије чека га, боса
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сви су издавали заповести, хусарима, сви су дотрчавали да виде Гарсулија. Видевши се на сигурном месту, у капији тврдог и великог града, Гарсулију се учини да је цео свет био сведок његовог кукавног бекства и зато му, од беса,
Кад је стигао пред мост, на капији, Исакович командова, „пред перси“, два‑три пута, и уђе у варош парадним маршем, тако да се капија тресла.
Трифун се био зачудио, кад виде да фењер, у капији, још тиња, јер је Сунце било одскочило и била је већ велика врућина.
Јес! Јес! Његова црна, лака, путничка кола, неће изићи из Темишвара, него ће остати ту, вечно, у капији принца Евгенија, који је био сербска мајка.
Није ни приметио Агагијанијана, који га је чекао у капији. Вратар посланства онда приђе капетану и запита га, где је Ихро Гнаден оставило своје кочије?
Волков је, међутим, у капији амбасаде, узвикнуо да је чуо да капетан у Бечу нема своју карету. Понудио је Исаковичу да узме његову.
Он се не би чудио, да сва та сиротиња, једног јутра, осване, мртва. А не вичу, не галаме, нико на капији не урла. Сад, кад је капетан добио доктора Долчетија, све ће се то променити! Долчети има веза, до највишег места.
Видео је у њој, како се крећу, као сенке, само два‑три војника. У капији, изнад моста, чекрци су били непомични. Капија се, изгледа, ни ноћу није затварала, дизањем моста.
Једном, у пролазу, у тој капији, Павле је био угледао Варвару, са суџуком у шаки – која се препаде од високог, нагизданог официра и остаде тако,
у том насељу, који је долазио да му показује, како се дрво реже, и праве руже у дрвету, на постељи, и слика Сунца, на капији.
Оба шиљбока, на капији, имали су одрпану униформу. Иза капије, пред стражаром, скинути су из саона, и одведени, преко дворишта, које је било
Павлови кораци, у чизми, тупо су одјекивали на поду од липовог дрвета, као да неко лупа на капији. Август месец, те године, у Кијеву, и изнад Подоља, био је врућ, па су сви пенџери на кући били скинути.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
који долази са севера, а са намером да одабере једну од ове три клисуре као северну границу, најпре задржати на Демир-Капији. Зими или првих дана пролећа путник овде наиђе на већу топлоту и јаче сунчане зраке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ућутавши изненада, пође нагло капији, појави се пред светином, сав жут од стида, вичући на слуге, кијајући на припеци, опкољен калуђерима, који сад чињаху
Довољно је било да се на капији појави његова жута рука и познати рукав, да му угледају само једну страну лица, па да сви ударе у кукњаву и плач,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵³ У Банату се верује да су деца најугроженија од стране демона управо после крштења... „Хале чекају дете на капији када се долази с крштења.
То се ради да би се заварао траг „халама и милосницама“ (бабицама) које чекају дете на капији да би му наудиле по повратку с крштења.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
из зрелих поморанџи, оле-бикова и Гранаде у којој цветају гранате; чини им се да она има глас баш за оне ствари у капији, а тај глас је умањен и далек, смештен на површину титраве мембране, па им Империо Аргентина личи на царицу патуљака,
Како је све то брзо прошло! Од оног првог смушеног пољупца у вашој капији до ове уморне даме којој је потребно све више ствари да би била, нећу да кажем срећна макар само задовољна!
двадесетпетогодишњом студенткињом која тако вешто барата непцима, језиком, па чак и зубима када се љуби у тајанственој капији. Нико од њих! Бел Ами поврати изгубљено поверење у себе; сада је поуздано знао да је изабраник среће.
зато што се она у Француској зове калвадос, који је, опет, пио извесни доктор Равик у Ремарковој Тријумфалној капији. Пре тебе нисам ни дотакла пиће! – Ни рум у чају? – Пила сам га с лимуном! — рече она и отпи нови гутљај вотке.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном се ти појави из куће. Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле притвориш. Затим се врати. На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну
Враћам се. Завалио сам се од завежљаја и пакета што ми је дућанџија наређао у крило и по појасу. Она ме чека на капији и одмах узима, да ми одлакша.
— Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља. На нашој капији уђе заносећи се, са заваљеном шубаром, наш ч’а Јован, ортак и побратим покојног оца, а за њим, тискајући се, свирачи.
У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам. Нисам могао. Одох. Али ме на капији сустиже мајка му.
Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена, гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и уочи сваког празника долази да код ње преноћи.
И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом. На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту,
— умирила је она ашчику и изишла. И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је. — Нане, нане, мори!! — заплакала се. — Нане, нане...
Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже. Јер кад се дође у град, на капији стоје дванаест лавова и чувају град: ко се год прикучи, одмах га растргну, зато им треба дати дванаест овнова, свакоме
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
хронику о сиромашним љубавницима, и да фолирамо како смо поблесавели од љубави, док се као ватамо у некој смрдљивој капији пуној промаје и будних настојника, добијајући хронични бронхитис, а о дистонији неуровегетативи да се и не говори.
новине, јер бакута у поноћним часовима има обичај да гвири иза завесе и будно мотри с ким се дружим и колико остајем у капији. Ко зна ко ли је само плаћа за то праћење? Све ми се чини да ту ЦИА има своје прсте!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) - Пун је исток гримиза, милосрђа божијег - а притуљен цери се школски шпијун, одборник, на црквеној капији... Ускликнимо с љубављу Другом свецу, Партији! ПРЕТРЕС КУЋЕ Шљивом бехар - пролеће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У граду Стрмоглавцу чудан је вашар јако, продавац, купац, роба — све ти је наопако. На самој капији града, испод каменог лука, козица, добра Белка, продаје старог вука. Магарац Њако Њакић купцима нуди лава.
Покрај строга камена међаша прође само тужан харамбаша. А већ сјутра, тамо у Бихаћу, на капији гимназије наше, сјатиће се моји знанци стари, као и ја, пусте четобаше: сваки држи ногу у стремену и убојно копље
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Она грли сина свога, И обоје славе Бога. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мало затим појави се на капији, уседе у кола и, као човек за којим јури страшна несрећа, а он нема више никаква излаза до бегства, викну: — Терај!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Добро, добро. И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора
Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за
Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње | слободно. Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не
Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње | слободно. Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, кад их друга
Зато је она могла увек да буде слободна. | И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стајала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена
Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боле виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и
на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боле виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају. И на свакој служби у цркви и на сваком веселу, игри, увек их је било.
Требила је марљиво пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу. На капији звекну алка. — Домаћини! Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласком. — Софке, удара неко!
— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати. Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута
Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа. На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин. Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса
Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој
да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујни, претече Софку на капији. — Нека, Софке, ја ћу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже. Јер кад се дође у град, на капији стоје дванаест лавова и чувају град: ко се год прикучи одмах га растргну, за то им треба дати дванаест овнова, свакоме
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (одбија је): Ћут! АНЂА (унатрашке се повлачи угушујући јецање, силази и бежи лево иза куће). Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије).
С лева, иза капије, лелујава светлост фењера које носе на моткама, и игра дугачких сенака. На капији се чује снажна лупа звекира. ЈОВЧИН ГЛАС (снажно, раздрагано, поносно): Чедо, Васке, отвори!
СОФИЈА (на брзу руку обучена и забрађена, са свећом која јој дрхти у руци, лупкајући нанулама, трчи ка капији; уплашеним гласом): Сад ће, сад! (Отвара капију.
(Отвара капију.) На капији се указује напред Јовча, на коњу, за њим још три пријатеља, у богатом призренском оделу, на коњима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
а Васа би, улицом која носи његово име а која је некада, делић цариградског друма, водила од тврђаве ка Стамбол-капији, пошао ка Капетан-Мишином здању и Студентском тргу и слутио, над плочницима, ону прашину што су је дизали ати махнитих
а онда они од којих су остала само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још двојица (којима се,
Исто тако неопажени требало је да се Конда и Мирко привуку стражарима а остали да обију резе и катанце на капији и пусте српске устанике.
Мехмеду дукат да сахрани жену која тек што је била умрла (невоља, ни Тyпцима, не долази сама), а он пође ка Стамбол-капији.
Журио је ка освојеној Стамбол-капији а пламен га је неки, луд и црн, изгарао и Узун је почео да се смеје, одједном сам под небом које не зна за крај.
Он, свакако, има неке папире. Папири? Узун Мирко, одједном, види оног стражара на Сава-капији, у зору 30. новембра 1806, у тренутку када он, Узун, пуца у њега. Предомишља се, један трен, а чиновници су узнемирени.
Узун Мирко се опет спушта у гунгулу Велике пијаце коју сад и не примећује, па пође Цариградским путем, према Стамбол-капији. Ишао је поред дућанчића, којих је било више него икад, а ничији погледи и ничији шапати нису, сад, ишли за њим.
А можда има везе и са узенгијама. Мирко их, онда, није био чуо, али је, према Стамбол-капији, корачао све теже; све га је јаче болела рана у куку, а небо је, изгледа, било све нејасније.
Добрача је, кроз ту пустош, пошао узбрдо, ка Стамбол-капији. То му је била друга омашка. Сада то зна а онда је хтео да верује друкчије.
Попа, Васко - КОРА
јој игру И било јој је жао Што се истргла Из наручја каљуге И што је вечером с поља Тако радосно јурила Јурила капији жутој КОКОШКА Верује Само веселом пијуку Својих жутих сећања Нестане Пред снежним гранама Што се за њом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А наша слободна воља?“ „И она се покорава законима природе, која сачињава једну јединствену целину“. На капији се чу тихо куцање.
Тек што је тај посао отпочео, појавише се пред његовом кућом римски војници и закуцаше на капији. Архимедес закључа врата своје собе, оде до капије и отвори је. „Шта хоћете?“, запита војнике. „Шта питаш, старкељо?
Сад ћу да вам причам. Једне вечери изненади ме један језуита при безазленом разговору са једном младом девојком у капији једне куће и пријави то надлежнима. - Мало је требало па да ме избаце из школе.“ „Е, баш је хуља!
- Мало је требало па да ме избаце из школе.“ „Е, баш је хуља! - А реците ми, драги младићу, да ли је у оној капији било мрачно“. „Па прилично“. „Онда је ваш разговор са оном младом девојком био врло штур.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на своје драге и испитујући своје савести, оптерећене сопственим неопростивим прекорима који ће сместа ишчезнути на капији гробљанској, као што су се муњевито и појавили.
А тамо напољу, према великој гвозденој капији, уз стаклену чекаоницу облепљену наредбама и разним полицијским забранама, на шиљатој голој калдрми и благом
Журно силазимо с кола, стрепимо, не видимо га на великој капији где нас остали чекају. Премиремо, без даха смо, улазимо.
На улазу, баш на самој капији гробља, удовица наједанпут изгуби свест и паде у нечије руке, па забуна око тога да је поврате увелича још више
Ћипико, Иво - Приповетке
После него би се наслушао песме ноћи у чесми, враћао би се ка капији. Мирно у ноћи леже зидине старога Сераја. Торњеве облила је месечина. У унутрашњости капије стоји војник.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да изненади, јер нам управо то памћење потура огледало у коме се исти однос на обрнут начин одражава: Анђа на градској капији, Анђа капиџија из истоимене народне песме. Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
је наредила: који год продавац прође, да купим све колико год бројева има, али свега је један прошао откад стојим на капији. Не знам да л' још да чекам на капији?... ДАРА: Радите онако како вам је госпођа казала, немојте ме ништа питати.
Не знам да л' још да чекам на капији?... ДАРА: Радите онако како вам је госпођа казала, немојте ме ништа питати. (Оде у собу по ствари.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
чије би око - насупрот свим забранама, строгим конвенцијама које љубопитљиви поглед заустављају већ на дворишној капији - изнутра гледало, које би гледало у тренуцима кад се ликови у интимноме простору опуштају, обзири слабе а нагони и
млазевима свећа из дућана и кућа”; кад скрену у течину улицу и приближе се његовој кући, у сусрет им светле два на капији обешена фењера; улазе у двориште, и већ се види велика осветљена соба а кроз дрвене решетке промицање сенки; прелазе
Звек алке на капији затекао је Софку на прозору горњег спрата, одакле силази, пролази поред мајке и одлази да отвори, али мајку изједно
је наведен, то се не види, али се зато види у првом, који сада дајемо заједно са изостављеним комадом реченице: „На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.
последњи пут ћерку у чело и уста који су „већ били хладни“98, и кад затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа с мирисом тамјана и свећа, онда не можемо а
Најзад, мајка кришом на капији сустиже приповедача и испитује га да му Мита можда није поверио своју болест, јер: „- Ништа он неће да каже.
У ИВ глави те су забране, тако рећи, драматизоване: Софка пркоси свету и збуњује пролазнике само зато што, док на капији стоји, слободно држи тело, без хотимичнога и уобичајеног прикривања.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији! СТАНА (уздахне, а после се, дршћући, приближује прозору): О, грозно!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Остатак болне и тешке агоније разносе туристи. Време брише из сећања успомену на људе који су створили легенду о Капији Слободе. Самохране мајке, утешите се!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(осталима.) Е, па 'ајде сад, господо, само храбро и паметно. Тасо, причекај ме на капији! (Сви се повлаче у канцеларију, сем Жике који остаје спавајући.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И после би и отац долазио. Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.
Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући. И зато, не само да јој штогод није било
Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази. Са кључевима иде капији. Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и
Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан. Из куће пео би се ка капији са кључевима.
Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. — Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.
Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: Празником, после ручка, баба већ на капији седи. Седи она, као увек, мирно, безбрижно.
Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији. Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине,
толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. Пролазници пролазе.
Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији. Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.
Ништа се није променила. Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило
И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. А више њих њихови млађи стоје. Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.
А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко. Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
епископа који се искупише око њега да га бране, и потиште, злостављајући их, преко главних степеница право ка оној капији на коју је некад, био обешен Глигорије В.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Колико пута, кад стану да му говоре и не дају да узме тебе, он, ако је тога дана још и тебе видео гдегод, на каквој капији, кроз какав прозор, он се онда од дерта запије, и дубоко у ноћ дође кући.
) ЈОВАН (брзо, навикнут на тај свакидашњи одговор): Јесам. Здрави су. Младога газду сретох на капији. Поздравио те. И пита: »Шта ради мајка?« Не може, вели, да дође. Са трговцима има неки посао, шта ли.
ЈОВАН (кријући се и правдајући се): Оде, хаџике! ТАШАНА (уплашена, иде капији): Па што га, за Бога, не чувате? Што не идете за њим? ЈОВАН (решено): Не смем, хаџике.
Не бој ми се! Нећеш изгорети! МИРОН (са клупе): Не бој се, не бој, Божја душо! ПАРАПУТА (једнако окренут капији, баца, кида са себе одело, да би се угасио): Запалили, запалили Парапуту! И, изгоре Парапута, изгоре!
(Љутито): Бадава смо и долазили. И зато хајд! (Љутито вуче Мирона ка капији.) МИРОН (вукући се за Арсенијем): Чекај, бре! Ама не вуци ме! Не могу ја тако брзо, тако силно!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прокисла сам, видиш, скроз. — У тај мах се чуло јако ручно звоно на капији. Јулица, сва устрептала, скочи. — Седи, и причекај. — Госпа Нола изађе и брзо оде у правцу кујне.
Да ли се у госпа Ноли диже младост, или слободан човек с планине, тек она стрча доле, отвори вратанца у капији, увуче унутра и младиће и чувара с псом и врећом, пробуди једно млађе, и дочекаше зору у расположењу које је тешко
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
над торњевима Засадио сам очев штап У глину на обали Да мећу врбама пролиста Кренуо сам ка великој капији Отвореној нада мном у зениту Нисам знао спушта ли се бели град Из облака у мене Или ми из утробе у небо расте Вратио
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Спроћу воденице кућица са доксатом. На среди дворишта »ћутук« и камено корито од старе, пресушене чесме. На капији стоји обешен фењер, који заједно са месечином осветљује воденицу и око ње тамну гору, чија се дебела, мрка кестенова
Почиње да се разабиру дахире, звон чампара и песма: Крај Вардар ми стајаше, Т’нке пушке фрљаше. МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан): Газда, газда! МАГДА (полази ка капији): Који? МАРКО Млад, млад!
МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан): Газда, газда! МАГДА (полази ка капији): Који? МАРКО Млад, млад! МАГДА Слатко моје дете, сећа се оно даде своје!
Утрчи Марко. МАРКО (уплашено): Газда, хаџија стари! СТОЈАН (ђипи уплашено): Отац! Шта ћу му ја? (Полази капији, да је затвори.) САЛЧЕ (зауставља га): Не, синко, отац ти је! СТОЈАН Шта ћу му ја сада? Шта ћу... Шта ме тражи?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Нико њему отворит не смије. Трипут га је опћерао Вуче, па га стиже граду на капији, те му јунак одсијече главу, па увати дебела ђогата, и тури му у зобницу главу, оде право стојну Биограду.
Сватови се на број искупише у шарену камену авлију. Затворена врата на капију, затворена и пак заклопљена, на капији четири џелата: два Арапа и два Латинина, — крваве им руке до рамена и острице сабље до балчака; сватови се мало
дахија, Дервиш-ага, градски таинџија, старац Фочо од стотине љета; све седам се састало дахија Биограду на Стамбол-капији, огрнули скерлетне бињише, сузе роне, а прилике гледе: „Ала, кардаш, чуднијех прилика! Оно, јолдаш, по нас добро није“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Из мрака приђоше још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола. Затим приђоше капији. Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...