Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију. Пре тога уговори с њима Јован Чардаклија, и Ђикић, и Влајко [Стојковић] Београци, да им капије отворе.
Они су били млоге градске топове ексерима затворили, кључеве друге од капије начинили и Су-капију целу ноћ уочи Воведенија отворену држали и на војску ћесарову чекали; но војска не дође, али заиста били су се навезли
држали и на војску ћесарову чекали; но војска не дође, али заиста били су се навезли у Земуну, но не извезу се на Су-капију него поред града низ Дунав оду и изиђу на Борчу, изговарајући се после да нису могли од магле погодити Су-капију, али
на Су-капију него поред града низ Дунав оду и изиђу на Борчу, изговарајући се после да нису могли од магле погодити Су-капију, али по свој прилици они су се бојали какве преваре и нису смели.
” Оду Бирчанин и Грбовић у Грабовац, узму војску, на Палежу седну у лађе и ноћу дођу на Су-капију у доњи град. Кад се мало поодморе, разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на Стамбол-капију, мој отац
Кад се мало поодморе, разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на Стамбол-капију, мој отац с ваљевском војском на капију уза Саву (онда није било покрај Саве
Кад се мало поодморе, разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на Стамбол-капију, мој отац с ваљевском војском на капију уза Саву (онда није било покрај Саве кућа), и у један ма̓ јурише и Видинлије
поодморе, разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на Стамбол-капију, мој отац с ваљевском војском на капију уза Саву (онда није било покрај Саве кућа), и у један ма̓ јурише и Видинлије истерају из вароши.
На Стамбол-капији повиче стража ,ко сте?̓ на које одговарамо: ,Ми смо кириџије, отворите капију̓. Како се капија отвори, бацимо сено с коња, шчепамо оружје, а они који су с нама у вароши у договору били, дочекају
врата, све како који изађе, ваљајући се уђе у џамију, а кад се напуни џамија, а они проспу пушке у пашине сараје, капију отворе, и тако Хаџи-Муста-пашу жива у̓вате, и кажу му: „Ми знамо да твој син иде оздо с војском од Видина, а Алекса
бејаше око 50-60 турски̓ кућа и једна џамија; а кад се Турци не смедоше у оне куће уставити, но сви побегоше и у Варош-капију уђоше, онда ја и поп Лука с војском уђемо у оне куће, а веће је био близу мрак.
Но издалека војска путујући, једва по снегу у саму зору пред капију шабачку дођу. Капија била отворена. Пођу унутра улазити први, а други јошт издалека иду.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Извирују и гости, а поп им вели: — Само док видите како је то! Врати се црквењак. Чим он на капију, а поп упита: — Камо? — Не дâ! — одговори црквењак. — Ко не дâ? — упита поп чисто не верујући. — Не дâ учитељ!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И кренуше се. Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. Кад стигоше на капију, попа викну. Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. Ведро је сјало чело Алексино.
Кад стигоше на капију, попа викну. Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. Ведро је сјало чело Алексино. Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом.
Станко непрестано погледаше на капију. Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. — Нема их још? — пита Алекса.
— Готово! — одговорише му. — Полази! Опреми се кита и сватови. Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. — Ех, у име бога! — рече старојко. И крете се све... 6.
Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску. Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу
— упита га. — Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. Полетеше као сиви соколи. За час их нестаде у редовима турским. И дотле се лила крв, али се сад проли.
Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: — Сад можеш отворити капију... — То и хоћу!... Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. И изљубише се као да ће у сватове.
— Ја говорим браћи и јунацима... Хоћемо ли да изгинемо? — До једног! — повикаше. — Онда — ево!... И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке... И изгубише се у турским редовима... Чуло се само довикивање: — Ха!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све је то лепо, али где је он сад?... Па ако га још не нађем? Чисто сам се дао у бригу. Али чим ја из куће, а он на капију. С малим га нисам загрлио!
Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. Ја изиђох на улицу. И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут
Па како је летела, онако у авлију! А кола закаче; па стражњи точкови остану пред капијом, а мајстор у капију, а сандук њега по глави, а предњи точкови код орâ, а кобила пред кућу, а ми да умремо од... од...
Жене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију. И млађи свијет оде. Иконија сама оста у соби с дјететом.
Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта. Поп изиђе на капију; у селу је још све било мирно, само гдјегдје што шкрипне ђерам, или лупне капак од прозора, Кокоши ваде главу испод
— Имате ли кључ са собом? Ја откључах капију. Она уђе тромо. Под степеницама отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо. Била је веома бледа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова, а још више због Мађарице слушкиње.
Она му нешто говори, а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.
па се тек осети како се просипа и разлева мирис од миришљава сапуна и помаде, па тек затутњи каква босонога на капију, и нађе баш онда да зове комшиницу из прекопута, само да му дâ на знање да је ту, и да га прати очима.
трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.
— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.
— викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.
Затутњила Ержа онако босонога, и отвори капију кроз која улазе кола, а у њима поп Ћира, сав прашан, у неком старом шеширу који је још ђаком купио. — Добро дошли!
— Но, па шта је дакле? — Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију. Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали. К’о да смо последњи у селу!
среду, тако око десет сахати, баш кад се господин натарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви, а под арњевима седи пера Тоцилов.
се још једаред онако махинално, видећи гђу Сиду како се крсти на вратима, па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију. »И бркове и браду,« чуло се још из авлије, »све, све обријај, све скини шалашару једном паорском, све, све!
Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му да ћу у суботу овде бити, па нек ме причека дотле. А ви затварајте рано капију, и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу. — Терај већ једаред!
се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси: — Отвор’те капију, ево гостију! — Шта се дереш к’о магарац!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али оно одмах почне да пада и да се губи у оној општој тишми од света и плача. На капију гробљанску не може да се уђе.
Па кад би он престрашен, побеснео од тога почео да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и да јури по дворишту, башти, једнако бацајући са себе одело и дречећи бесно да се чак и слуге склањале од њега...
Такве једне ноћи, кад се, сем те кише и густог мрака, ништа није видело закуцаше на нашу капију ноћни чувари. Умро који од тих просјака, божјака.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— О, слатки господар-Љубо, добро дошли! Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка. Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави: — Добар дан, јесте л’ ради
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кад је Јуришић стигао пред капију и застао, он се загледа у осветљене прозоре оне мале, дубоко у дворишту увучене куће пред којима се повијало, као да
Африка
Вође–дерани показаше ми на једну одшкринуту капију и понудише ме да уђем: „Бурдељ!“ Најпре је ту једна велика просторија са тезгама пуним флаша и тамбура обложених
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није прошло више од неколико минута, а чело пука изби пред капију. На челу формације, јахао је мајор Трифун Исакович, гологлав, са раном на глави, на којој се крв била усирила, али се
Када је Варвара сазнала да ће Павла да воде у Осек, да му суде, а сазнала и на коју капију ће изићи, и у који сат, Петар је одмах пристао да изиђу до првог форпоста, да се Павле испрати.
Угурали су је у собу, као што се теле гура кроз капију. У брзини, били су заборавили врата да затворе, за њом, па је Павле тако спази у светлости јесени, збуњену,
Лака, црна, путничка кола Гарсулијева изишла су, после свега тога, кроз капију принца Евгенија Савојскога, па су, затим, нестала, са ситном игром коњских ногу, и пратећим кирасирима, чије је оружје
Певушила му је, док га не успава. Сиромах Трифун био је то јутро изишао у капију, да изљуби своју децу, па их је мазио и уверавао да ће и он поћи, за њима, у другим колима.
Да би се прикрила срамота. Диже се зато, гегајући се, и сиђе у капију. Његова жена била је већ у колима. Седела је на високом сицу од жутог кордована, сва у плавим тафтама и белим
Морао је, међутим, да изиђе, најзад, пред капију Трандафила, са својим пртљагом, па да чека. Стајао је тако, изгубљен, испод липа, крај фењера, који је био спустио
Ретко је која била окречена, а само је господин Трандафил имао капију, са два стуба, при улазу. А над капијом фењер, племениташки, какве у Будиму папежници имају.
Стигли су били и гори, пре њега. Нестрпљив, очекујући Божичева кола, Исакович је био стао у капију Трандафилову, наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом себи нешто,
то време, била је једна мала, барокна, палата, у Леополдштату, са великом баштом, платана, а имала је свечану, велику, капију, кроз коју је двоје кола могло, напоредо, проћи.
Честњејши Исакович се нећкао, али није имао куд, него седе у екипаж секунд‑секретара, који је, Швајцар, био у капију довео. Волков га је, на растанку, загрлио око паса и поновио његово: „Не грустјите по прошлому!
Официр га је поздравио. Затим је прошао, као неки Гарсули, кроз капију Ротентурм и кроз улице које су водиле Флајшмаркту.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
За три секунде сви ће бити на ногама! - угурала ме је у капију суседне куће и опет прошапутала да ће за три секунде сви бити на ногама. И били су, тако ми Бога!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Феніце”, и то кроз „водену” капију. Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије. Имаће шта код куће приповедати.
Већ је три четврти на пет. Сад ће доћи Шамика. Чека, сваки минут година. Удара пет сати. Како откуцне, а неко капију отвара. Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала. Није, то је њен брат.
Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер. У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе. Кад види брата, назове добро јутро. Брат је и не гледа, већ брзо даље иде. Брату је неко тајну издао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Склонив се под једну капију, над чијим је сводом био испупчен прозор, украшен великим плавим петлом од дрвета, стајаше тако између живота и смрти,
То узеће Цаберна разби капију Елзаса, али остаде последња битка пука на том походу. После шест дана Карло Лотариншки крете у масама на Рајну,
Кад су кола ушла кроз капију, на широку ледину са црквицом и великом кућом, под старе храстове, пред Аранђела Исаковича изишао је стари игуман,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Кус пијетао — пиле довијека... – гунђа моја тетка и затвара капију, да јој гуске не побегну напоље. ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА На њивама мојих предака успевају добро једино дуван и корњаче.
Два пута су га легитимисали те ноћи. Склупчан уз капију Тврђаве дочекао је промрзао јутро, узео такси, покупио кофер на станици и одвезао се на аеродром.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ваљда ја боље знам! То је кадија. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ни коње, ни алку о капију... Ваљда смо се запричали... Одједном нешто заладило... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Идем да га дочекам и да разговарам.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.
Али ја бејах доста снажан, те издржах тај поглед. — Ах! ... — уздахну она и диже тестије, па једва изиђе на капију. Ето, то је било што сам сада ћутао и тако се чинио још љут, срдит.
Ето, зато су ме, кад је настала ноћ, силом са свадбе довели кући, затворили капију, а отац и мајка отишли на свадбу, а мене и Нушку оставили да спавамо. Зато сам и био љут на Нушку.
Отац, као увек, повуче се у собу да рано спава. Само мајка с њима остане, а оне, пошто добро притворе капију, запуше рупе на њој, почну да играју и певају. Шта ти не раде!
Она га испрати чак до капије. Ред је да га ја испратим, али она не дâ, јер зна да бих, чим бих изишао на капију и видео улицу — онај низ великих старих портâ, испуцане зидове, на неким местима срозане и поломљене црепове, па још
Само код нас! Ех! ... Одавно смо ручали и то већином јучерашња јела, што су нам остала. После ручка изишао сам на капију, да слушам свирку, песму и гледам где се луди Менко пијан ваља по улици, распасује и баца са себе одело.
Зато, ваљда, мајци игра тежак осмех, и очи је почеле да сврбе гледајући кроз капију на улицу, по којој свет врви, промиче испред наше широм отворене капије, а нико у њу не улази, те нам двориште и кућа
ко зна шта је тамо? — за себе он говораше. И брзо, самога себе гонећи, изиђе без капе, шињела, гологлав, али не на капију, у чаршију, већ иза куће. Изиђох и ја за њим. Напољу свуда дубока, мртва ноћ. Из чаршије, са чесме пада вода.
ОНИ Чим сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика. Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва. Како беше замахнула секиром, тако и
И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и опет пуна свачега. Чим се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степеницама.
одговарала би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију. Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.
После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази. Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види да ко улицом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дође ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету.
Уздахну и оде, држећи да су му новци заувијек пропали. Плачући оде из града да легне пред капију те да умре од глади. Лежећи тако пред капијом опази да му се неко приближио, придигну главу и угледа крај себе онога
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
хода улицом; човече, он једноставно удахне ваздух, ево овако, и издржи тако једно двеста метара, а онда утрчи у прву капију и издахне га. Ту се малчице издува, па опет — пуњење грудног коша!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Хвала, стари пријатељу. И упутих се лагано низ обалу. Иза себе чујем како старац затвара капију. Све што је било људско на језеру, спавало је. ИИИ У близини сам мола. Осврћем се лагано.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже. Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сикћу још гује у костима и неисплакани знојеви под кожом пеку јаче но бисер у шкољци, о ноћи отвори нам тајну капију града.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу. Ево је, брате... право на ову капију. Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гледам како сујеверне домаћице у Коморану истрчавају на капију, и просипају из лавора воду у којој је мртвац опрао ноге.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Иди ми зови Даницу... Немој... Ја ћу је звати... Иди напоље пред капију, па кад видиш грађанство — је л' знаш шта је грађанство? — кад видиш грађанство да иде овамо, а ти да ми јавиш.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На прстима наступа, стопу по стопу. Жуња је био у биоскопу. Синоћ се умио, врат испрао И на капију се малу искрао: Па пошто са брзином не кубури У три скока нађе се на Чубури Где се, као што добро знате, Плеше и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сазидао је капију на свод и јаку као град. Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама. Собе | је раскошно искитио
Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла: — Немој ти.
“ — од тада је мати не пусти саму. Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена. Софка сама ни на капију, ни кроз капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је
Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји. Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи. Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела,
Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа. На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин. Софка се осмену, јер
| — Је ли ово ефенди-Митина кућа? — поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио. Софка му главом потврди да је то.
Али она виде како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко дође до бунара и Ту остаде дуго, дуго. После скрену и упути се подруму.
Знаш ти оне наше бачве? — Како да не, снашке? Памтим још кад су прављене! Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо док их унесмо! Како да их не знам! — Е, па оне, те...
И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем
И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати. Виде како мати јој иде чисто поносна и
И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила. Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.
а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујни, претече Софку на капији. — Нека, Софке, ја ћу!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На те његове ријечи, отисну се из гомиле двоје момчади, једна дјевојка и невјеста једна, те изиђоше кроз капију; остали шљедоваше њихову примјеру; од њиховијех корака стаде топот по дрвеноме мосту, а сијавица удари с брда.
Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију. Он пређе мост и стани се пред капијом, гледајући пут тријема.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату | чобанову звизне, а змије се све одмах расплету.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
НАЦА (отрчи иза куће десно). СЛУГА (долази с лева и стаје под доксат): Да отворим капију? Коње и кола да изводим? МАРИЈА Не, не смеш, не смеш. Док се он не дигне, он не обуче, и оде — не смеш ништа.
(Отвара капију.) На капији се указује напред Јовча, на коњу, за њим још три пријатеља, у богатом призренском оделу, на коњима.
) НЕКИ СЛУГА (изводи коња пред биљекташ до степеница; држи узенгију, и чим Јовча узјаше, трчи и отвара капију, коју одмах и затвара за Јовчом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
раније, сећа се, па толико пута је мислио о томе, баш тамо код оног забрана на коси, сада, наравно не личи на небеску капију, као онда, гледан на месечини од Мораве. Шта је читао на том распусту?
“ Само је то рекла сањива Милунка. „Напоље! Марш напоље!“ Трза дизгине, Мијат трчи да отвори капију, коњи се стресају од зиме, желе у касу да се загреју, санке зашрипаше. „Симка да ме не чека у кући!
није постало велико, чудно око, које мирно гледа у њу. Без позива, калуђер им је створио капију: он их је, по договору с Милунком, чекао.
Од њега ће остати један камен и један Трн, тамо на крају села, испод дрена. Ђорђе отвара капију. Јасенови се окитили вревом чавки. Он полако и несигурно корача. Пијан? посматра га и пита се Аћим.
Нема куд, мора, и Аћим потера кобилу кроз одшкринуту капију, иако зна да се с коњем не улази тамо. Једино тим може сад да покаже да се према калуђерима и старешини Методију није
од жалости и заноса што чује да плаче то мушко у коме мора да тече његова крв, хтео да јурне, поломи гвоздену капију, поразбија црвене и плаве кугле поред поплочане стазе која води до високих степеница велике куће, да упадне унутра,
Гвожђе танко јауче. У мрак, мрачнија сенка Аћимова изиђе. Рака апсанџија му без речи отвори капију и он први пут пође пешице у Прерово, да га не виде луди и више никад ова чаршија. Сузе теку у браду.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао. Морала је у град на главна врата, кроз Стамбол-капију и, обично скривена међу вреће жита, улазила је право у гладна уста.
како у јутра непромочива од блеска, пљуска лице овде, на Сакачесми, корак од раскрснице, а онда пролази кроз малу капију, сасвим сличну оној под цреповима, улази у Доситејеву Велику школу, а преподнева трају, наизглед иста као ово, а
На слици Ђуре Јакшића Бакљада пролази кроз Стамбол-капију прво што се опажа, кроз дим бакљи, то су победничка лица Срба који наступају између Турака притајених под сводовима
Понекад би му се учинило да му поглед допире до самих градских зидина и да јасно види баш Стамбол-капију. Опака и равнодушна под турским стражама, нетакнута временима што су одмакла, Стамбол-капија као да је била саздана од
колико и ратник, заверио се синоћ Карађорђу да ће се, ако буде жив, кад устаници, у тишини, освоје Сава – и Варош-капију, које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада кафана „Загреб“ (некада „Руски цар“), да ће
Његова ће песма бити знак за напад на Стамбол- и Видин-капију. Баца је чекао тај знак, а трајало је, бедеми Стамбол-капије дуго су били спокојни, онда се огромна ноћ одједном, сва,
Полако је одлазио из себе а свуда је била светлост. Опет је лебдео и као да је, негде испод, видео капију једног града. Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила.
Опет је лебдео и као да је, негде испод, видео капију једног града. Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила. Још је видео ту капију, само њу, али јој није знао имена.
Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила. Још је видео ту капију, само њу, али јој није знао имена. Ничијег имена више није било, у тој светлости.
су, и камиле и камилари, испред Мехмедовог дућана, утабаним цариградским друмом који је водио од тврђаве кроз Стамбол-капију, и даље (доцније, то ће бити Стамболкапијска па Васина улица) и ишли, безбедно, поред турских стражара.
опоравио, утекне онако како је и смишљао: између пашиних камила и камилара, прашњав и погурен, промакне кроз Стамбол-капију. То му је било прво пролажење тим путем. Али, гурање међу камилама заувек је запамтио, а још више своју погуреност.
Бимбаша Конда требало је да, са својих деведесет одабраних бећара,1 освоји, у тишини, у зору 30. новембра, Сава-капију. Са њим је био и Узун Мирко.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У својим недрима носио сам писмо које је требало да ми отвори капију мојих жеља. Написао га је мој последњи господар, геометар, свом стрицу Рехмозису, свештенику храма Амоновог који је
„Бесконачно дуга ми је изгледала та улица док напослетку не стигох, сав задуван, пред једну огромну капију. Ту предадох вратару писмо које сам са собом носио. Затим морадох чекати док ме не пусте унутра.
Затим морадох чекати док ме не пусте унутра. Дотле имадох времена да изблиза посмотрим ту капију и да се обазрем око себе. „Капија, названа пилон, била је саграђена у виду двеју камених кула правоугаоне основице.
Сунце се приближавало већ увелико зениту, а сенка држаља застава сузила се у кратку тамну мрљу кад ме пропустише кроз капију и изведоше пред Рехмозиса. „Он ме дочека пријатељски, а кад ме упозна изближе, прихвати ме оберучке.
Аристотелес слушаше нетремице, а Никија причаше. „Кад изађеш из вароши кроз њену северну капију, опазићеш поред спољњег Керамеикона, гробља погинулих бораца, леп један гај који се по атенском хероју зове Академов
Закуцам онде. Вратар, натмурени калуђер, отвара ми капију. Крстим се и улазим. На самом улазу, поред зида, стоји тас за прилоге манастиру.
окованом капијом, личила на мали градић, застаде Мардохај, обазре се на све стране, извуче из џепа велик кључ, откључа капију, даде ми знак да уђем, па затвори капију, испитујући пажљиво да ли је добро забрављена.
застаде Мардохај, обазре се на све стране, извуче из џепа велик кључ, откључа капију, даде ми знак да уђем, па затвори капију, испитујући пажљиво да ли је добро забрављена. Из предсобља уђосмо у главну собу куће.
опрости се млади научник са својим домаћином, обећа му да ће га посећивати с времена на време, па се кроз градску капију Светога Павла, пред којом је лежао манастир, упути пешке у вечну варош.
Коперник застаде пред тим колосом, саграђеним од огромних тесаника травертинског камена, па прође кроз триумфалну капију Константинову, окићену туђим перјем, рељефима старијих зграда, и попе се на брежуљак Палатина.
што га је на том месту потиснуо натраг, мораде се окренути и против непријатеља који је почео да надире кроз високу капију. Ту погибе јуначки Фалкенберг, а иста судбина достиже и команданта пука.
Кроз отворену капију јурну непријатељ у варош, али наиђе на очајнички отпор. Ту је, успркос опште забуне, капетан Шмит прикупио храбру чету
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја застадох, а он продужи клатећи се, пипајући и држећи се зида без чије би се помоћи срушио. Затим уђе на капију па се мало после зачу његов промукли и пијани глас и испрекидани, престрављени шапат жене.
изгледа, у дубокој црнини, са веловима око главе и цвећем и свећама у руци, журиле су жене да се, пошто промакну кроз капију са средњим великим улазом и крстом на средини, размиле, па застану око неједнаких споменика од црног и белог мрамора,
Грозни су доктори. Лупају чекићем по лобањи као звекиром у капију... И један по један, одлазе реконвалесценти на вечеру замишљени. ...Па се после вечере павиљон спрема на спавање.
Кад сам се подигао, угледах: како се она гомила зверски сручи на нешто што се налазило уз Велику капију џамије и како отпоче нека безумна борба око нечега, неко кидање, цепање, стењање растрзање и шкргутање.
Ја лудачки улетех међу заостале прилике што су се тискале, кад уз саму капију џамије спазих го, бео леш како се цинички кези на нас.
Било је Ваздан муке око тога да кола изађу на капију, па је и то окупило много радозналих пролазника, који главну пажњу управљаху на онај напор машине да се из теснаца
“ Тако је она рекла чим су лекари замакли за капију, па је, кад се они удаљише, најпре снуждено поћутала. Онда је, после тога, отпратила Митра у варош да се растрчи и да
Па у тој смелости, напето и нетремице, гледао је он у капију, тамо, дакле, где се морала појавити жена чија је судбина, као и његова, још данас имала да се преломи.
И тек тада, грозно, као разјарени бик, замумлао је, завриштао, па се као стрела претећи сјурио у капију и нестао... Напољу се орио пискави кикот, кад се поново нашао пред огледалом.
спавала плашљивим и нервозним, толико пута, изневераваним, сном наде, старац је врло лагано, притварајући подмазану капију, ослушкивао ноћ.
А да оне понова навру, било је доста само то да се у мислима повратим на капију моје куће и да себи представим како се моји разилазе пошто сам се ја од њих одвојио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ушао у њујоршки залив, оног ведрог и сунчаног дана у марту, када сам први пут прошао кроз Касл Гарден, кроз велику капију Америке.
Одједанпут неко је закуцао на дворишну капију и мој зет јује отворио. Пред њима је стајао јахач, који је једном руком држао запенушеног коња, а у другој руци је
Ћипико, Иво - Приповетке
После опет лута поред старих, нарезаних зидова и посрнулих кула. Прође кроз неку голему капију, па се спет нађе у муслиманском кварту.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Такве се две мапе међусобно упоређују, огледају и прожимају у следећим Попиним стиховима: Подижемо капију Од својих расцветалих костију На улазу у небо Простиремо пола душе Уз једну падину неба Смишљамо трпезу Од
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Приповетка Они почиње тако што приповедач Миле неочекивано улази на капију смртно болесног пријатеља Мите, угледа његову жену Марику како цепа дрва, и: „Како беше замахнула секиром, тако и
Отпративши оца, Софка је учинила симболички гест: није затворила, него је оставила отворену капију, и то ноћу. Метнута на почетак пасуса, реченица и самом својом организацијом издваја детаљ који се налази међу
и, што је такође занимљиво, он није мотивисан ничим конкретним, дакле по себи је значајан: „Софка, оставивши отворену капију, враћа се.
Па и кад је капију отворила, једним крајичком гледа на дошљака а другим и даље на мајку. У другом делу описа, који је наведен, то се не
са осетне удаљености ако рачунамо - а морамо тако рачунати - од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну капију, а Тодора „поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи”.
али се зато до у танчине описује како се креће од дворишне капије до своје собе: „Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући. А мрак, сумрак.
Софка га није само видела, него ју је он при изласку кроз капију додирнуо по коси и лицу (у народним веровањима, свим, нарочито додир лошег знамења може бити кобан); и није тек
Излазећи на капију, осети само како јој лице и косу додирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од
уласку у младожењину кућу односе на опажање сразмера: прво капија, „велика, тешка и јака као град”, а одатле, „кроз капију”, она кућу тек „назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта”.
У ВИ глави видимо их, на пример, како на ускршњи дан не долазе кроз капију, као остали свет, него „отуда из баште”, где су своје коње оставили; затим, кад се попну горе на спрат да Тодори
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Оди, бре стари пес!... Крајем лета након две године после овога спушташе се низ Вардар кроз Демир-Капију караван са призренским трговцима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Вође–дерани показаше ми на једну одшкринуту капију и понудише ме да уђем: „Бурдељ!“ Најпре је ту једна велика просторија са тезгама пуним флаша и тамбура обложених
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају... Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!“ викну, а глас јој по ноћи крешти као у буљине...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
на фронту су прави синови. А у позадини су курве, кукавице, забушанти. Кад се будемо враћали у земљу, подићи ћемо капију... — Радослав му запуши уста. Бора се отрже и још јаче развика: — Иглине уши, сунце им њино.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир.
Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију. Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим,
Не. Већ мирно, сигурно се спава, одмара. Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући. А мрак, сумрак.
Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.
Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.
Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном
да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао. Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. — Како? — насмејано, срећно питао би их он.
стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.
Уђе на капију њихову. Љутитим кораком појави се у дворишту. Она је седела на камену у средини. Прекрштених руку, повезана дугом
— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију. Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају. Стид их од њега.
Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. Они оду, затворе капију. Он остаје сам. Седи до прозора у соби.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и Караџић, 4, 1903, 166); у шабачком округу задене се за капију, па ако се нагне напоље, девојка ће се удати (ЖСС, 119). Уочи Младенаца (9. март ст. к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохор Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли на манастирску капију био је већ увелико сутон. Наспрам задњег треперења западне светлости видео сам само њихове сенке.
Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу. Нисам могао тачно наслутити у ком смеру ће се померити ток наших
Худа великашка таштина. Хоће да дише чист ваздух изнад задаха себара. Улазимо кроз тешку капију од дебеле храстовине оковане гвозденим плочама, кроз вреву и комешање људских и коњских телесина из којих базди тешки
Пењемо се сте пеницама изнад штала и складишта и улазимо кроз другу капију у мало округло двориште око којег су тескобно поређане одаје Лаушевих војника и послуге.
Опет се пењемо степеницама, опет улазимо кроз капију у још мање двориште где нас сачекују Лаушева жена Јелена и његови доглавници: Милош Јевтовић звани Дадара и Исидор
се, зевнуо, широким дланом обрисао жвалава уста и промумлао једва разговетно да је Доротеј у свитање изашао на капију и пошао према долини.
Гледао сам их док послушно седлају коње, припасују оружје, узјахују и излазе на капију. Присећао сам се свих битака у којима смо били заједно и грло се стезало при помисли да их живе никада више нећу
Колико их је, како су наоружани? Хоће ли изненада отворити капију и покуљати отуд на нас? Ја волим да та неизвесност мучи њих, а не мене.
Неки су почели отворено говорити како би најбоље било да отворе капију Куле и да нас пошаљу Брзану на издржавање и бригу, заједно са нашим молитвама које ионако ничему не служе.
Хоће да сачува коњички одред. Зар се, забога, на овом кршу може употребити коњица? Зар може у галопу испасти кроз капију и начинити јуриш на разбојнике? Зар по овој уској стрмој стази? Та сирова војничина! Не мари он за нашу судбину.
Онда су нас истерали на капију. Бежећи преко чистине према белим кочевима на које су још у току дана оставили одећу, обућу и торбе, осврнуо сам се,
Док су око њих обигравали помахнитали и омамљени калуђери, ја сам се искрао кроз капију, прешао ливаду и окачио торбе на кочеве.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Опточена шареним поцакљеним циглама, са тешком двокрилном капијом од меди. Куцамо на капију, дајемо стражи добар бакшиш, који је и у старом завету признаван као пасош „важећи за све државе“ и улазимо несметано
У њиховом хладу се држе и предавања; ова су, изгледа, баш довршена, јер кроз главну капију Музеума, која гледа у Канопску улицу, излазе студенти. Наступио је подневни одмор, и дворишта се испразнила.
Свакога дана, када угледам ону капију на којој је био обешен Глигорије В, ја се сећам усплахиреног погледа патријарховог и разумевам све боље чудни сјај
Ту је чету појачавало, боље рећи предводило, педесетак турских полицајаца. Отворивши насилно капију и обијајући сва врата, која је послуга на брзу руку позакључавала, покуља та руља преко главних степеница, рушећи,
У том облику дођосмо у ново сазидану библиотеку пергамонску. „На путу онамо, видесмо целу варош. Кроз главну капију стигосмо прво у њен доњи део, а одатле, поред огромне зграде гимназије, подигнуте на трима терасама брега, у
С оне стране улице, видите улазну капију варошког парка, кроз коју сам скоро свакодневно пролазио, зато сам се и овим делом ринга, којим корачамо, небројено
мојих пријатеља, мога драгог професора Чубера и моћна реч мађарског министра-претседника, грофа Тисе, отворише тешку капију нежидерске касарне, где сам се онда био затекао, променувши пре тога још неколико добро посећених апсана.
нарочито испитивања прошлога столећа, порушила његове границе и, у временској позадини његовој, отворила широку капију, кроз коју ћемо да прођемо на нашем путовању у прошлост. Пођимо, дакле, на тај пут!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Луда! Ја сам луда! (Виче): Стано! Стано! Улази Стана. ТАШАНА (показујући Стани на варош, улицу, капију): Стано, затварај! Затварај капију да ко не уђе!... Затварај све, и не пуштај никога.
(Виче): Стано! Стано! Улази Стана. ТАШАНА (показујући Стани на варош, улицу, капију): Стано, затварај! Затварај капију да ко не уђе!... Затварај све, и не пуштај никога. СТАНА (досетивши се, са осмехом): Е ако, ако, снашке. Није него!
Није него! Не живи се да... ТАШАНА (уплашена, унезверена, са страхом гледајући на капију): Затварај, Стано! Не пуштај, Стано! да ко не дође, не уђе и не види ме овакву? И децу ми доведи, децу...
Улази момак Димитрије и уплашено стаје пред Младена. МЛАДЕН (мрачно): Затворите капиџике, капију, и никога не пуштајте из куће, нити у кућу, док ја не дођем. Главом ми јамчиш!
Па ћу ја после да навратим и од тебе да узмем. (У поверењу, молећи је): И знаш шта још? Молим те (показује на капију) не затварај ноћу капију, ако се ноћу задоцним, па наша (показује на капиџик) буде затворена, да могу овде да уђем и
(У поверењу, молећи је): И знаш шта још? Молим те (показује на капију) не затварај ноћу капију, ако се ноћу задоцним, па наша (показује на капиџик) буде затворена, да могу овде да уђем и кроз капиџик одем кући, да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И то има седамнаест година, и седи у мојој кући годину дана, а свако јутро ме испраћа на зелену капију на коју баш и навали јутарње сунце. О, Боже, опрости и мени маторој грех. Храним тело, а не питам за душу.
Падају имена, цифре, анегдоте. Стигоше међутим до госпа Нолине куће и пред чувену стражњу зелену капију за колски пролаз. Ту отпоче и шала и смех. — Шта ради, Боже, онај жути штајервагн?
Улетим у амбар, па преко клипова горе у таванче. Бик развали авлијску капију, сав се раскрвави, и онако крвав потеже друмом, и свали се напослетку у кукурузе. Ту се заглавио.
Свако вече, шлајфер се премести пред отворену капију жупништва, и тамо ради. Окреће свој мокри точак и преврће на камену оштрице. Сав занесен.
Јова је прешао на неки чудан посреднички посао, из капије у капију. Није носио мустре, или какав каталог, него је углавном прискакао у помоћ у оним трагичним или трагикомичним моментима
— Не можеш ону љутицу Розу нигде сагледати, па да имаш очи соколове. Закључала капију, на свима прозорима затворене шалукатре, изволте, ко сме!
Паланка би нашарала „новом” доктору на капију онај знак који шара маторим удавачама. — Каже ми господин Јоксим да вас наговара да почнете историски роман.
И све остаје како је било. Ако некога од умрлих житеља пронесу кроз западну гробљанску капију, погреб мора да прође крај Влаовића, који су ту дошли са села, и тек од ината, али донели нешто што паланка нема.
с муштеријама, кад ће госпа-Јелка поћи, „горе”, проћи кроз целу радњу — пред њом момак с кључем да одмах откључа капију — и она са уличне стране уђе у кућу.
— Ено, ено, бруји чика-Мита! — скакала је на ноге Сока да она стрчи и отвори госту капију. Долазак истински драгога госта на спрат и на ручак испадао је помало као нека увежбана сцена у позоришту.
Домаћин се и по трећи пут враћа да види је ли капију закључао, јер се „жене боје”. — „Угаси ту свећу, чкиљи као на гробљу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па он тако, кад се поцепа, па нико не умре, зађе од кућу до кућу, лупа у капију и пита: „Има ли, море когод скоро за умирање?
“ Е, тако, видиш, и овај Нушић, иде од капију до капију и све нас посахрани и то није да кажеш једну, него сахрани неколико генерација, целу нову књижевност.
“ Е, тако, видиш, и овај Нушић, иде од капију до капију и све нас посахрани и то није да кажеш једну, него сахрани неколико генерација, целу нову књижевност.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једна шалупа разврати известан број, и ми прођосмо као кроз капију. За нама се мрежа опет затвори. Сада смо тек сигурни, и људи одахнуше. Налазили смо се пред Солуном.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Његова рука је рада да се игра с Турцима, а сабља му је жедна турске крви. На ђогату он излеће на горњу капију лозничку и сече Турке око града.
„А кад ђогат под њиме сустане, он се онда ев' у град поврати, ђога сјаше, дората узјаше, па изгони дора на капију, све једнако Милош с'јече Турке.
“ Велимир је на ноге скочио, па узима триста катаније, он усједе вранца помамнога и изиђе граду на капију, сколи Марка са четири стране.
“ Па он дрмну на граду топове, три хиљаде састави катана, па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију. Он нареди низ поље катане, опколише са четири стране, а то ништа и не види Марко, ал' припази Шарац од мејдана, па
царице Милице, када сјутра бијел дан осване, дан осване и огране сунце, и врата се отворе на граду, ти ишетај граду на капију; туд ће проћи војска на алаје: све коњици под бојним копљима, пред њима је Бошко Југовићу, и он носи крсташа
Он не смједе поћи у Косово за крст часни крвцу прољевати и за своју вјеру умријети“. Пак поћера коња на капију. Ал' ето ти старог Југ-Богдана и за њиме седам Југовића; све је седам устављала редом, ал' ниједан ни гледати неће.
Идем, сејо, у Косово равно за крст часни крвцу прољевати и за вјеру с браћом умријети“. Пак проћера коња на капију. Кад то виђе царица Милица, она паде на камен студени, она паде, пак се обезнани.
Онда скочи војвода Пријезда, те на граду отвори капију, па на Турке јуриш учинише, те се бише и секоше с Турци, док погибе шездесет војвода, њи шездесет, иљада Турака.
Тад се врати војвода Пријезда, па за собом затвори капију, па потрже сабљу навалију, ждралу коњу одсијече главу: „Јао ждрале, моје добро драго! Та нека те турски цар не јаше!
Бре, слушкиње, бришите авлије! А ђе ми је дијете Максиме? Ну похитај пред капију нашу, ето, сине, мила баба твога, баба твога, господара мога, јаше коња сјетно и весело, чини ми се снаху ј’ испросио“.
Сватови се на број искупише у шарену камену авлију. Затворена врата на капију, затворена и пак заклопљена, на капији четири џелата: два Арапа и два Латинина, — крваве им руке до рамена и острице
Ја кад тако зета дариваше, на капиј̓ се отворише врата, па стадоше слуге и слушкиње на капију свате даривати: о коњима везене јаглуке, јунацима танке бошчалуке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето ти, једном доби видеше Перси где једна врла госпођа кроз капију градску изађе у њихов табор с многима хубаво оденути фрацимерки и с млади ичоглани цареви.
им на руку да гледају сеир, доста пут и сам би ноћом подранио; оде у планине, те до зоре би дојурио пред цароградску капију свакојаку разлику зверад, те би онде чувао докле рано отворе градску капију. Онда би их стерао у царев двор.
те до зоре би дојурио пред цароградску капију свакојаку разлику зверад, те би онде чувао докле рано отворе градску капију. Онда би их стерао у царев двор. И нитко за њега и не мараше, ни га ко чуваше, куд би ходио, да би ходио.
Него како да је голема нека војиштанска стража уређена била капију чувати и свакога не допуштати им унутра, тако и мени нека божија сила забрањаше. Опет се чак отрагу нађох.
Чувајући овај црковни зид, божјега дома капију, назирући што и какви људи улазе, пропитивати што ишту, што ли код Господина хоће чинити, и на то једне ми ваља унутра
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа... Па и укућани приметише на дериштету неку промену.
И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџијске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане који је, као скамењен, још једнако стојао на истом