Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, пристати КАВАЗ, тур., стражар, пандур, вратар КАКАВ НИБУД, рус. слоб., ма какав КАЛА, грч., лепо КАПИЏИЈА, тур., вратар КАР, тур., брига КАРА, нем., мунициона топовска кола КАРАБИЉ покв. од карабин КАСАБА, тур.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 190. Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила. 191.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Песма на којој ћемо се задржати, „Анђа капиџија“, постала је познатија тек кад ју је Васко Попа уврстио у своју пробрану „руковет народних умотворина“, коју је 1958.
су делу сунце, месец и звезде у које је девојка одевена: Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила.
Караџића. Књига прва. Различне женске пјесме. Наводимо и њих: „Песму Анђа капиџија (И, 468), коју је први пут објавио 1824. г.
У другом издању прва књига песама, из 1841. године, „Анђа капиџија“ налази се под бројем 468, а одмах иза ње, под бројем 469, долази песма „Краљ и бан код кола“.
Постоји, да најзад и то поменемо, још једна песма у чија се четири почетна стиха појављује жена капиџија. Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и Мара капиџија“, а у државном издању из 1898.
Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и Мара капиџија“, а у државном издању из 1898. године налази се под бројем 388.
са соколом у лету, а то значи високо на небу појављује, и обучена је у небеска тела: Полетио сив соколе, За њим Мара капиџија, Сунцем главу превезала, Мјесецом се опасала, Звјездама се заклонила.
се затвара и наш круг трагања за пореклом слика које су нас први пут магичном снагом привукле у народној песми „Анђа капиџија“. Њихово порекло није древно фолклорно, нити је митолошко, многобожачко словенско.
јер нам управо то памћење потура огледало у коме се исти однос на обрнут начин одражава: Анђа на градској капији, Анђа капиџија из истоимене народне песме. Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ 408 МОЈСЕОВ ПОКРОВАЦ 410 ПРИТЧА 411 АЛЕГОРИЈА ОБЈАШЊЕНА ДВОСТРУКОШЋУ ЧОВЕЧИЈЕ ПРИРОДЕ 412 ЦАРЕВ КАПИЏИЈА 413 РАСПРА 415 УЧИТЕЉИМА 416 О НЕДОСТИЖНОСТИ САЗНАЊА 418 СВЕТЛОСТ КОЈА НЕ СТАРИ 419 О ЗВЕЗДАНОМ ПОРЕТКУ 420 СТВАРАЊЕ
ЦАРЕВ КАПИЏИЈА Кад негде дањом, ноћом ли чују се многе свирње, клепет, скака и игра, злочесто ломно срдца танковито женско мамљиво