Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
који смо трпили од јаничара и казао сам да би још даље трпили, но они пописаше све у своје тефтере, ко је био официр, каплар и прост солдат у фрајкору, који су од 1788. у рату аустријском противу Турака војевали, и хоће све да исеку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу. Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало
Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали »Шецко-једно«, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима, и коме је у његовом Коњичком
па могу да виде и много ситније ствари него што је, на прилику, какав апотекарски помоћник, кишбиров или хуланерски каплар, Постале су и заборавне, туже се на памћење.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Здесна је шкорави каплар Јово, а слијева помоћни жандарм, Ђурајица Рашула. Пред њима је ракија, бокал с водом и отворена школска свеска.
Сваки други је или Петар или Лазар, а већ се и Александри добрано запатили. Каплар Јово, уштогљен и прав, мрмољи и миче уснама као зец у детелини. — Ве-ве-ве-ве ...ке-ке ...Куја вуку помокрила руку ...
— Шта имају вук и куја с Петром Дошеном и с његовом кравом? — Видим и ја да немају — покајнички признаје каплар. — Излети ми тек онако. То сам чуо још кад сам био дијете. — Хм, дијете ...Није ово дјетињарија, него службена работа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Уосталом, то је било ваше да приметите, а не моје. Изгледа ми да ја у овој батерији треба да сам и каплар, и водник, и командир. На извршење! Потпоручник Александар је отпоздравио и покуњене главе удаљио се.
кратка им цев — критикује један. — Наш је затварач бољи... — Пази како је тело затварача зарђало. Не био ти ја каплар... — А-ух, да су ми она два рудна, па да прескачем препоне са све топ.
— Оћемо ли, господине потпоручниче? — запита каплар десетар, готов да искочи из рова. — Прекини паљбу! — викну потпоручник Радојко, бојећи се да војници без наређења не
— Господине потпоручниче — обрати се Радојку каплар десетар — коме ћемо да предамо њихове ствари? — Шта имају? — Један је имао само табакеру, а у другога смо нашли два
се, потом погледа у кола и више за себе проговори: „Где ли је точак“ — готов да поверује да су га однели на оправку. Каплар се узврда, притрча колима, саже се и он, затим погледа у кола, обазре се око себе, опет саже.
Наредник опази његову забуну, и обрати се каплару: — Где је точак? Каплар трепну. Приђе колима, продрмуса их мало, као да ће однекуд испасти точак, блесаво погледа у лотре, само да би избегао
Стиснутих песница приђе дежурном и унесе му се у лице. Точка нема, види и сам дежурни каплар. Али треба нешто рећи. — Господ’ наредниче... овај...
„Премлатићу их!“ — Командир страже!... Овам’! — и уђе у шатор. Одмах за њим улете и каплар. — Извол’те, госпо’н наредниче! — Је ли — дохвати га наредник за уши. — Где је точак, где је точак?... А... Говори...
— И то онај исти! — Разумем, госпо’н наредниче! — Одлази! — Разумем, госпо’н наредниче! — Звецнуше мамузе и каплар излете из шатора, па се упути право земуници где су били стражари... Не љути се на наредника што је добио батине.
Већ се чује смех стражара у земуници, а нешто му око срца заигра. Каплар шкрипну зубима. Заустављајући се пред отвором земунице, рашири ноге, онда се саже не би ли боље видео.
— Мој отац! — викну бесан, и каплар замахну руком, дохвати нечију главу, коју немилосрдно повуче, стискајући зубе и мрмљајући неке неразумљиве речи.
Никада! Ама да је у црну земљу закопан, пронаћи ће га они. — Јесте ли разумели? — понови оштрије каплар. — Разумемо! — повикаше углас стражари. И тако даље. Прича се понавља.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оно што је главно, био сам поштеђен да идем, као аустријски каплар, у Србију. Не верујем да бих то био преживео. Исто ми је тако тешко било и то што сам преживео – да сам се окупао, при
Командир чете у којој сам, као каплар, и ја марширао био је то још мање. То је био гроф Драшковић. Тај човек, леп, црн, снажан, велики јунак, који је узимао
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђокић је кицош, леп младић и велики хвалиша. Био је у војсци каплар, па сад цело село зна, како му је једном командир дао да врати чету с Врачара у град, па је »Теразијама« прошао
— Је л' истина, Љубиша, славе ти? — питају они Љубишу. — Тсс... тек онако... ка' и сваки каплар, — одговара Љубиша и зачкиљи својим малим, зеленим очима.
— рече други. — Нека стане пред мој гарабиљ, па алал му мајци ако мрдне, — одговори Ђокић. — Ја каки си ти каплар, мој брајко, кад ни то не знаш, да куршум има опчине. — Ама, знам, брате... али знаш... није ваљад' он...
— Ама ђе је наш каплар, наша јуначина? — викну Радоња, подмигујући на ону страну, где се беше Ђокић завукао. — Море ћути; доста му је муке и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Чујем — рекох — тражи ти да поновиш заповест. — Као да сам каплар! Ја сам, после тога, устао и предложио му да прошетамо до његове осматрачнице...
А тада, у време тога рата, мајор Таса био је само каплар Таса, изврсни десетар у једној храброј чети рудничке бригаде.
Са том својом раном и донекле помоћу ње каплар Таса је, затим, аванзовао врло брзо и достигао чин, који је последњим указом, са највећим задовољством, за собом
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Милан Ракић застаде и окрену се Преполцу. Рече да је најсрећнији што је каплар српске војске и тихо, тихо, сав у истинском заносу поче да рецитује своје пророчке стихове „На Газиместану“...
Краков, Станислав - КРИЛА
— На стражу, па у патролу, па у јуришање... и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бугари истрчаше из рова и нагоше да беже. Један од њих се окрете и управи пушку на мене. Али стиже мој каплар и зари му бајонет у груди. Он испусти крик, заколута очима, диже руке и тресну.
Други Бугарин, погођен метком, паде али и онако рањен, управи пушку на мога каплара и окиде... „Ах!“ — изусти каплар и испусти пушку. Тога Бугарина дотукоше кундацима. Разлежу се повици: „Удри га!“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“...
Сигурно је до последњег даха био свестан, и мислио на своју младост и породицу. Мој каплар, по старој навици, завуче му руку у џеп, одакле извади једно писмо. Хтео је да га баци, али ја га задржах.
Ађутанту је диктирао заповест. — Их — рекох поднареднику кад смо изишли — заборавио сам да кажем да је погинуо каплар. — Не мари. Поред данашњих две стотине мртвих и рањених, овај нити нас множи, нити нас дели...
— Напред, изгинућемо овде! — викну неко. Скочили смо. Али при првим корацима опазих како земља пурња од куршума. Каплар Ђорић диже руке увис и паде.
Досађује нам само камење које пршти преко наших глава. До мене је лежао каплар Ранко, кога су војници звали „Балави“. Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив. Он се трже и хтеде да скочи.
Скочио је вероватно у бесвесном стању. Таман хтедох да наредим људима да се тихо спуштају, кад се диже један каплар и размахну бомбом у правцу бугарских ровова. Ваздух као да се проломи. У непријатељским рововима настаде нека ларма.
— Он прилази Брани и љуби га. — Мој рођени! — Онда гледа „Махера“ полуотвореним очима. — Знаш... погинуо каплар Стојадин, онај... и Марко, и Радован. — Његове очи напунише се сузама.
Извади кремен и припали цигарету. У бугарским рововима је неко јечао. Каплар повуче дим цигарете, жмирећи, потом испусти дим, и палцем руке показа у правцу бугарских објавница.
Да не зину! — Ноћас их је било тројица — упаде каплар. — Један је покушао да бежи и убијен је на пољани, а двојица су убијена у рову. — Откуда знаш! — запита командир.
— Можда би боље било да направимо пролаз на два места — прекиде командира каплар. — За наступање — тако је! Али приликом повлачења боље је да имамо на расположењу више канала...
— Ти буди последњи. — Хоћеш ли да будеш мој задњи? — А јок, данас си се најео пасуља. Каплар се насмеја. — Ако се по томе одабирате, онда треба сви да сте челни. — Има нас и оваквих и онаквих.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не знам да ли вам је причао. Ових дана се вратио с робије онај несрећни каплар Радивој. Још млад човек, а неће га нико у службу. Павле Чајновић му даде место, и то баш у кући њиховој!
туже се да је полициска служба тешка, да је њима често глава у торби. И зато, кажу, морају помало и пити... Каплар Радован прича ми, каже, „Пре твог очува, двојица су нам старешина погинули.
Кривци су: каплар Радован, три полициска стражара, и Мија Фрушић... Варошица изгубила потпуно моћ говора. Као кртице у рупе, све се
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
У томе смислу нам је врло мудра и примамљива објашњења давао и наш каплар Љуба који нас је свесрдно хтео да убеди о лепоти војничког позива: „У рату се никад не зна ко ће погинути, а ко неће.
— Војник није зато ту да мисли! — објашњавао нам је каплар. — Шта би онда радио г. мајор кад би сви ми мислили? Имаш да слушаш, ето ти, а не да мислиш!
Друга је половина теорија. — Војник је састављен из теорије и праксе! — казивао би нам каплар, који ту мудру реч није могао наћи нигде записану, али који је ипак то морао негде и некада чути.
Отишао сам мирне душе и умирених живаца, али, што рекао онај каплар: „Немој ти да мислиш да те војска избрише из списка. Јок, брате, него те кроз цео живот зивка!
Ево, на пример, сад је већ четрдесет година како сам ја каплар у српској војсци, и, ако бих се у свакоме чину толико задржао, могао бих једнога дана, за сто двадесет година службе,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Таман сам узео списак, када се возари у коњушници узмуваше и одмах дође каплар па ми изјави да нема једнога коња, и то баш онога који стоји везан пред дивизионом... Е све ми се преврте...
Разуме се, редов је навикао на батине као на неко редовно следовање. Када каплар добије батине, то ти је оно војничко предовољство, у години дана једанпут...
Али дозвољавам себи да констатујем чињеницу: ми смо били унапред жртвовани. И каплар Живуљ је знао да наше четири заморене и проређене дивизије не могу да се боре противу дванаест бугарских, одморних...
Много му је било жао кад је чуо да је Крста возар умро од глади када су ишли преко пиринчаних пола. А каплар Вучко удавио се у реци Маћи. Јанкуља су убили Арнаути.
се и не догађа по замисли штабова, који често приписују себи у успех и победу коју је по своме нахођењу извојевао неки каплар Ћира, са својом десетином.
Гранате споро и дуго гуде кроз ваздух. — Бре, ово отпева читаво опело, док стигне до Бугара! — вели каплар Бркић. „Са овим даном завршен је дневник друга Драгослава, — писао је непознати господин.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Попине се сапи расцветале, У том џбуњу славље птице запевале. Па дивни и лепи каплар, који страсно воли своју жену, Одлетеће на вранцу да положи живот у част њену; Зауставиће се баш на ивици рудничких
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Чекаћемо га овдје, ту њега доводе сви његови пути. Наредник Накарада и његов друг, жандармеријски каплар Мане Варалица, свратише у крчму и ударише по светој великомученици Препеченици Шљивић.