Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Сувим кашљем креја се са цјепала закашље. Капне мјесец катраном. Окади ме, мајчице, милодухом, шафраном. БАЈИНА БАШТА: БОЛНИЦА У врућици путујем: у сну звече
У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ Подлети, Средо, Суботи под ребро, у вејно стање латичастих свадби, да у те капне Недељино ведло. о шта би било када месец млад би са оштрим српом запао у шуму, а с Рога пао сплет Понедељака!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па је бегао тако Свилар задуго док су одваљене капне на ципелама клопатале и сапињале га, а црни оштри нокти голих прстију рањавали се по шиљцима неравне калдрме.
трамболос, у руци бројанице, дуванкеса позади за појасом, пачалуци шака широки, копче позлаћене, на ципелама боцкасте капне. Па иде он и лепо се угиба онај патос под њим, и ципеле му шкрипе: шворц, шворц, шворц.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
орања или на сам тај дан ујутру, са семеном се помеша гомилица жита изнад кога је — као жртва — заклан петао (тако »да капне некоја кап крви у жито«); и, сем тога, ставља се у семе бела пара (да пшеница буде чиста и бела), јаје (да буде крупна
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Зар на теб да не отворем? Зар на теб, сефтеџију? Од теб сефте, а од господа берићет, те да и беговска пара капне у моја ћеса! (Слугама): Ристаћи, Костаћи, устанајте бре и ложите ватра! (Сарошу): Саг, саг, пиле моје.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Де, кћери, де још ону: »Насред села шарена чесма, бистра вода«... Ох, камо је сада, да ми она, бистра, росна, свежа капне на ово моје старо, старо већ самртно чело... (Хвата се за чело, грца.) Де, кћери!