Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Док се затварају све капије, сви капци, пред смрадом наших грехова и рана, Тројеручице, нек нам се отвори црква на Твојој трећој руци сазидана!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. — Људи! Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Валдензер се био спласнуо. Све је на њему висило. И његов трбух, и његови образи, чизме и одело. Висили су му и очни капци, кад се заплакао. А Валдензерова жена држала се, у тој несрећи, зачудо, добро.
у којој је још цветало жбуње јесењих ружа, а у коју је висило и грање са дрвећа, чије је лишће било почело да жути. Капци на прозорима куће, на спрату, били су широм отворени.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Читавом кожом осећао сам тај длан и њено присуство поред себе. Ишла је оборених очију, али капци су јој били запаљени.
Луди сте ако мислите да сам успео да видим лица путника. Очни капци били су ми тешки и испечени као да долазим из пакла. Није ми се ни гледало. Није ми се уопште гледало, хоћу да кажем.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Очни капци беху му сасвим помодрели. Показа им руком да уђу и рече тихо: „Појдите и не будите што увреждени слабостјом мојом.
ње, Гркиње, затим све жене пријатеља свога девера и мужа и све њихове кћери; једну дебелу Туркињу којој су висили очни капци и која беше при заузећу Београда пребегла, па чак и две Влахиње, сестре, за које нико није знао ни чије су, ни шта су.
Опуштених руку, опуштене главе, чинио се изнемогао, смртно оронуо. Висио му је и подвољак, висили су му и очни капци и обрве и уши.
Милићевић, Вук - Беспуће
Пред освит, он осјети још већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На лицима људи су се још дуго оцртавали отисци камења, или некога бусена а очи им биле црвене и очни капци надувени. Возари су утрошили и последњу резерву зоби, а за људе није било ничега.
Двојица последњих изнеше лагано Рајка. Али његова глава и руке биле су млитаве, очни капци непомични, а уста широко отворена. Био је још млак. У мрачној земуници нисмо ни приметили када је нечујно умро. Ипак..
— Сеци руку! — виче неко. — А-а-а!... А-а! — допире умирући глас темпирача, чији се очни капци лагано склапају, а руке све више опуштају. — Оставите га, оставите! — вели потпоручник Александар.
Згрчили смо се у заклону један поред другога, лица нам скупљена, очни капци набрани... А у долини ври од митраљеске паљбе... један бусен тресну међу нас, па нас засу. Релеј нешто виче... виче...
Очни капци се лепили од неспавања... Возари нису јахали, да не би заспали, већ су ишли пешке поред својих коња, Наједном се зачу
Пребацим дизгине преко руке и почнем шетати напред и назад. Али и онако у ходу очни капци ми се склапају. Застанем и осетим удар коњске главе о своја леђа. И мој верни друг „Дангубан“ спава идући за мном...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На свима прозорима беле завесе и дрвени капци, испрепуцани од зимских, бескрајних киша и олуја. Мали бродови, постављени на огромне пањеве и греде, са којих цури
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Затим подиже цео терет, намаче га себи на рамена и оде напред. А ја гледам из трња како се размахују капци на бисагама по такту његова хода и престављам себи како он стење, мршти се и псује, па опет корача, а бисаге на њему
сâм!... Одједном му заигра усница, а десни брк оде у страну; у грлу му нешто застаде, па гуши, незгодно! ... Капци му очни затрепташе и низ увеле жуте образе скотрљаше се две сузе.
Заигра ми јабучица, затрепћу капци на очима и сузе саме потеку... Чудна ствар! Како сам пао у постељу, осећам да могу плакати кад год хоћу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала. Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.
На први дан Нове године уждио сјевер, рек’ би све понесе! Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Пао је Јаћим, баш као на бојноме пољу, тешки су му капци заклопљени, руке опуштене, ноге раширене, ама осмех му блажен, а израз од извршене дужности задовољан; све док неко не
Седео је Митар на оној столици и чекао, док су му се минути чинили читави дани, па му се тешки капци затварали од страшнога умора, који га је, после много издржаних мука и неспавања, савладао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Посљедње сузе сушиле су се са сланкастим пецкањем на мојим вјеђама. Мокри капци прозора и балкона љескали су се као свјеже лакирани на дугим западним зракама.
Кад би берба завршила, позатварали би се зелени капци на кућици, и ми смо одлазили. Кретао је караван мазга натоварених ковчезима и тушевима, пребацивао се преко била и
Сад је црвена кућа била запуштена и оронула, намјештај разнесен, жбука олупљена, а прозорски капци протрули и климави.
Устанем и отресем длан о длан. Учини ми се да чујем котрљање камичака под прозором. Пођем да га отворим. Протрули капци расклопише се зацвиљевши на зарђалим багламама. Преда мном пуче сура каменита стрмина иза куће.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати. Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.
Ћипико, Иво - Приповетке
Смеју се, заћуте, па одједном углас запевају. На прозорима читаонице нису капци затворени. Светлост се напоље разасипље, насупрот се кући одблескује и захвата главе некојих Загораца.
да опочине, а кад га, око две уре, Лазо хтеде да пробуди, пренерази се видевши га где лежи блед, затворених очију, а капци му модре се.
га и дрма, али Илија се не одзива, не отвара очију, већ му дуге трепавице мирно леже на блиједоме лицу, као у мрца, а капци су му једнако тамномодри. Окупише се око њега радници.
Краков, Станислав - КРИЛА
Смели дечко шаком му је затворио уста. Рашчупани бркови су немоћно пали низ лице, плаве очи су покрили одебљали капци, и мајор је ућутао. Чуло се само мумљање између зуба: —... публика... публика...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
По кућама сви прозори па и капци позатварани, грађани ишчезли са улица, тек овде онде сретнеш по какво бледо лице, измучено дугим очекивањем у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен. Кад управник заврши, обрати нам се и он: — Господо официри!... Вама је свима
— С’ушај!... Зови... оног дежурног... забушанта! — Шта ће вам он сада? Капетану се приклопише очни капци и глава клону на груди. Напрежући се, мрмљао је: — Да му кажем... ја нисам жандар... Ја сам командир митраљез...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иза двора измеђ гора Биће доста нам’ одмора.” Покрај двора кад су стигла Два рођена млада брата, Капци златни двора с’ дигли, Отворила сва се врата Од бисера, сува злата. Излећеше вила јата.
Ћипико, Иво - Пауци
На једној повећој лежао је немоћни старац. Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше.
И село је све то запуштеније. Забринути људи немају посла ни добити , па, спустивши руке ходају амотамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана...
Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе. Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. — 'Ајдемо и ми!
— Свиће! — помисли Иво. И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Одебљали језик му се тешко покретао, речи су постајале све неразговетније. Мучила га је жеђ. Очни капци су клизили горе-доле преко закрвављених очију.
Видим и овога и даље мирног и спокојног. Наши јадни капци никако да се склопе, вазда се изнова отварају у нади да ће једном угледати призор достојан душе.
у јастук уронио, ништа на мени се не покреће осим што ми се груди једва приметно дижу и спуштају и што ми се очни капци отварају и затварају.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Висок, танак, гибак, тамносмеђ, мало бадемастих очију с којих се капци дизали полако, заносно — Ходао је као јелен — загревала би се госпа Нола у причању о свом оцу, руке му господске, од
Каранфили се промаљали кроз шипке жудно. Изнутра по прозорима, још и дрвени капци. Улаз у кућу је само један, масиван, окован, једнокрилањ Свуд око куће брисан простор, башта чак доле, иза споредних
Обе радње затворене; код Мимића капци на прозорима, а Мимић није дошао у канцеларију. Служавке се не појављују. Чак је и полиција необично закопчана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-у! Гр-р-р-р-ру! Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Ах, најтеже је кад заурла она тешка. Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у! А од пренапрегнутог ишчекивања у ушима нешто бубњи. Ето је...
Људи се са муком извлаче и нека чудна сличност постоји у изразу њихових очију и оних преморених животиња. Очни капци су навучени и кроз њих блуди мутан поглед.
Оно застрашено окрете главу и притрча мајци. Њене усне као да се померише, очни капци затрепташе, а из угаснулих дупља као да сину једна искрица. Ваљда је то био последњи одблесак свести...
Чини се ако легне само, више се дићи неће. Окретох се. Ишао је лагано, погнуте главе, вукући ноге. Очни капци му отекли, трбух се прилепио за леђа, те иде погурен. Уосталом, сви гладни имају сличан изглед. „Да ли има мајку?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— на врата?! Та си узнем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци! Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци! Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!