Црњански, Милош - Сеобе 2
Очи су јој, међутим, биле остале полуотворене, и у њима се видела беоњача, под очним капцима, које је била обузела нека дрхтавица.
често мислио, Исакович је осетио, при помисли да ту жену ударају, избацују, на улицу, као неке сузе, што под очним капцима, суво, горе.
Иако је кућа трговца Жолобова имала сиромашне прозоре, са дрвеним капцима и дрвене доксате, који су личили на страћару, и шталу, испред ње је природа била тако лепа, у пролетном дану, да је
Црњански, Милош - Сеобе 1
и ни лик својих најмилијих више нису умели да сагледају, у затвореним својим очима, под склопљеним, зажареним очним капцима, са лицем измученим од тих унутрашњих болова и патња, више него од хода и замора.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Боже, да га само још једном видим! Да ми се очи њиме напуне, па да их склопим, да га капцима својим покријем... (Улазе Хасанага, Јусуф и Суљо) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Начекасмо се, аго! Ми дођосмо по договору!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
је сад Она, одмор вранама и врапцима, што ни сахранити мирно у небеса не да, сјај, што ми још оста, под болним очним капцима! Зар лутајућ ми отац ту је земљу видео? И њој ме мати дојила, од првога плача?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
није показивао: први је подигао, у Старој чаршији, неколико дућана од камена и од цигле, са гвозденим вратима и са капцима од гвожђа на прозорима. У оријенталној архитектури ове улице то је представљало право чудо.
Попа, Васко - КОРА
ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у сунце Над твојим ружним сном Отвараш ми широм Све прозоре на челу Берем за
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
изазовем оне снажне свјетлосне представе и сивомодре замагљености које су ми се смјењивале под марамом, за спуштеним капцима.
Ћипико, Иво - Приповетке
западима сунца, пучина која је блистала у сунцу, мајка у чије се скуте крио док је ветар завијао и тресао старим капцима и стари дед који се бичевао у ноћи, молећи се.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса. Под теменом изврнута небеса, вртоглавица над густоплавом визијом, заклапање очију кад
“ То је, у суштини, исти онај, већ помињани, варљиви час, час из „Часа обнове“, кад после стрмоглављења „на капцима откријемо последње стазе чудеса“.
Краков, Станислав - КРИЛА
пламена од почупане суве траве; потом би запуцкарао који заплењени кундак, и пламен би весело поиграо по очним капцима, који се склапали под сном и умором крај ове тренутне топлоте.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Шта, на пример, мислиш ти, господин-Жико? ЖИКА (он није ни слушао говор капетана, већ се неиспаван бори са очним капцима који му једнако падају): Ја? Ја не мислим ништа! ЈЕРОТИЈЕ: Како не мислиш?
Ћипико, Иво - Пауци
— бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га. Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
по отомбољеној лабушини, сркутала од тобожњег миља, надносила му сисице над нос и додиривала га брадавицама по очним капцима. Иако није могла да васкрсне његову усахлу жељу, постигла је да старац открави мрзовољу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нигде дрвета, нигде заклона. Ишли смо улицама Солуна гледајући задивљено у виле са спуштеним капцима, које су скривале притајени хлад. Трамваји су застајали.
боно... цисто!“ Аха... ту смо. На правом смо путу. Он напред, ми за њим. Беше то нека кућа на спрату, са навученим капцима, сва мрачна. Ни у ходнику чак не беше осветљена. Креснем електричну лампу и успесмо се горе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса. А када, за читав век, погледамо доцније: Увек још ту: сем као да трепавицама
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Затрепери лишће и од зашаптана вјетра и узнемирених сјена — хоп! — одједном се створи Луња. Још јој на очним капцима игра уздрхтао лист, шуља јој се кроз косу вјетар, а у оку јој се крије влажна шумска сјена.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора и капцима У кућу се улазило преко многих широких басамака. Авлија пространа.