Јакшић, Ђура - ПРОЗА
са тугом срца човечијега слаже, као што дивно поетично Петефије у једноме своме стиху каже: „По тужном небу гони Капља капљицу, По моме бледом лицу Суза сузицу...“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!... Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе. То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На уснама нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни тренутак среће. Али старом страшћу погледам ли у те: То нове љубави јавља се глас смео!
Никад не знам куд ће нова песма хтети, Новој срећи или болу старе ране; Да као молитва у небо полети, Или као капља отрова да кане.
Но цвет сна отровног не преста да сише! И ја умрех у час кад се беше хтело Задња капља крви, коју немах више, Да окончам лепо и злокобно дело.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тако је, свака ми се капља крви буни кад помислим: да је овака иста моја младост отишла негде у неповрат. Зашто је она отишла у неповрат?
Црњански, Милош - Сеобе 2
То му се чинило она капља жучи, од које се чаше жучи преливају. Заћутао је, пред госпожом Хумл, и није театар помињао. Ни ту своју куму у театру.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Шта мислите, шта је Србин? Бистра капља у неизмеримом мору Славјанства. Славјански је народ најславнији народ у Европи.
ЛЕПРШИЋ: Ово је због народности, госпоја ујна. ЗЕЛЕНИЋКА: Ух, ух! Народност и маџарска кокарда! Мене ће поразити капља, то јест шлог. Ја морам пасти у несвест!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Добро, брате: вита ова трава, На њој капља росна, а сунчани зрак Дивно капљу ову обасјава: Као ова росна капља што је чиста И твоје драго, тако се оно блиста.
Добро, брате: вита ова трава, На њој капља росна, а сунчани зрак Дивно капљу ову обасјава: Као ова росна капља што је чиста И твоје драго, тако се оно блиста.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ. Ти се трже уплашено. — Не бој се — рекох ти шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе... Иди!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе.
А на сваком цветку паја једна мала чиста кап, је л' то магла уздисаја, што се слегла у ту кап? Ил' је капља светог зноја, што је с кола канула, па кô крвца усред боја на пупољак панула?
Срдашце меко и меке груди мора да жешћа невоља мути, јер из ока јој сетна капља бије, уздахом склапа беле руке двије, „Зар ту? ох, ту зар?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У срцу здробљен светлуца кристал. Цијуче душа, капља с извора. Захује живци уз дробни лишај и пече зумбул, зумбул отрова. С ивањским цвећем, ливадо, истрај!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пови се врба, заигра листом, откри се небо сиво, долети чапља и прва капља, пред Жућом блесну живо. Трже се ловац као од гује: „Спасавај кожу, ето олује!“ „Куда би, шта би?!
Ту Креко води весели хор, слуша га месец одозгор. Јутром се роса са трске круни, за капљом бљесне капља, заплови патак водама сјајним, корача важно чапља. Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне.
Текла је зима, студена, дуга, напокон ево топлога југа, ледене свеће на точку топи, са стреха капља за капљом шкропи, ојача сунце, дани се дуже, одједном жрвањ — поче да струже.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ах, кад би то било!... — И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу ?... Ето, један удар... капља и готово! А Гојко се мучио много:... Уф!... Гле, лакше ми је... добро је... Али се опет мути у глави. О-о-о !...
О-о-о !... — Шта се то навлачи... црно, густо ?... Иде, иде... плива... све ближе... Не види се ништа!... Да није то капља ?... Ах, да седнем у ово жбуње... И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хоће л̓ из кондира, Ко претеча скромна вечитога мира, Пасти кап на ране што зјапе и гноје? Хоће л̓ пасти капља што болове спира? Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ко зна има ли кога дома, и хоће ли већ икад свог дома видјети! А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!
Некоме је доста капља горчине да га претргне, а неко може поднијети и пунану купу, има их, богме, што огуглају у злу, као рибе у води.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мек хлеб као душа. Меље као празна воденица. Месечина као дан. Мирише као душа ђевојачка. Млад као капља росе. Модар као чивит. Мутна вода као орање. Мýчи као (сињи) камен. Накићен као сеоска млада.
— Како тко ради, онако и има. — Лако по лако, иде се далеко. — Од једног удара дуб не пада. — Капља камен дуби. — Тиха вода брег рони. — Вредне су руке најбоља алатка. — Доста пчела — пуно улиште.
— Док не рекнеш крајцара, не мож’ рећи форинта. — Киша пада капљицама, пак напада локвицама. — Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
О, да ми га је почешати по леђима. Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати што је капља. — Да оће бог дати да се освисти, те да га причестимо — вели Блитвар.
— Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре? — И ја сам о томе размишљâ али се бојим да му не пане капља. Та ти знаш како је страшљив... Него, јопет, о томе се дâ разговарати. Видићемо послин, имамо кад!...
Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића. Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести. Љекар, по обичају, пророкова да може
Његова слава бијаше га давно претекла. Знало се да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то богат и огранак једне старе свете
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ни откуд гласка. На житне пољане Омара јулска жестином припекла; А крв из моје још скорашње ране, Капља за капљом, лагано је текла.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ То изусти, рече: „Сљедуј за мном!“ Одведе ме у царство свјетовах. Како капља росе са цвијета или зрнце леда прозрачнога при погледу свијетлога сунца што у небо дигну слабе зраке, и ја,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А да ли је то баш истина?“ „Да ли је истина? - Нека ми капља одузме језик ако вас лажем!“ „Имате ли таквих књига овде, код себе?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Море грли копно од искони, Капља камен без одмора дуби: Рад и живот по свој васиони, Човек живи кад уме да љуби. Често пута кад те видим гредом, Ја
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у складу ни са стиховима Владике Његоша, највећег српског песника који кажу: ”Одведе ме у царство свјетовах, Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе зраке.
Испод мене била је једна ливада и гледајући је, пали су ми на памет стихови песника Његоша! ”Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе зрачке” Поглед у
Ћипико, Иво - Приповетке
При вечери, преко залогаја, ненадно дође му Морача пред очи, и, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се. „Боже, ослободи!
Престаде велико звоно да звони. Озго зачује Морачин ход босих ногу и шуштање одијела. И, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се. „Боже, ослободи!” И хтједе прећи преко прага, али чисто не може.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
мајка своје чедо драго, Чисто срце кâ зеницу гледи, Душу пази да се не повреди, Да остане као роса чиста, Као капља сред зелена листа.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Немојте штедит’ њене изворе, Друго се за њих спрема корито, У мојих груди врелој пећини Свака ће капља наћи утока, Где ће пламеном хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима Опомињућ ме
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л., синапа и соли, треба се напарити од назеба (СЕЗ, 40, 239); човека кога је ударила капља треба ц. л. истрљати (СЕЗ, 40, 244). Ако се породиља накади ц. л., лакше ће родити (ЖСС, 192). У Ц.
Ћипико, Иво - Пауци
а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к'о капља млади. Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. — И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте смиље и босиље; ђе је она сама собом пала, онђе се је црква саградила. Мало време затим
“ То је Павле љубу послушао: привеза је коњма за репове, па је одби низ поље широко. Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте трње и коприве; ђе је она сама собом пала, језеро се онђе провалило: по језеру вранац коњиц
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Управ тога тренутка с најдебље од тих свијећа откиде се тешка водена капља и с чудним звуком проби тајанствену тишину: штроп! — Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље!
Пећина одјекну као да неко лупи даском о даску. — Што се сад смијеш? — Аха-ха, па то ти је капља с таванице пала за врат! — Ма не може бити! — дахну с олакшањем Лазар и пипну се за „убодено“мјесто.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко оскудно сеје пшеницу, оскудно ће и пожњети. Око 1740. Каде дурма откуд капље водена капља, она и тврди камен пробуши. Чије није било, чије ли неће бити... Зар од попа ђакону бити, ја ли од бега субаша?