Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску кишу, како ми капље с листа на лице, с лица на њену сису! да ми још није ове луле... Гаси то!
да допуни тежину света, на тас, на све то, из руку висина, капље крв, на крв прамиња снег. Вук Караџић на сто, на други тас, мастионицу ставља као тег.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тај рат, мора се признати, има своје до бре стране. Ето, од овог часа већ капље, полако али сигурно, моја капетанска плата. Па шта ја тражим?
Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила. А ово сам држала на грудима, на оне две капље крви, да ти испратим најдраже место твојих као жар врелих пољубаца. Не уби ме! Чувај се!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на
Црњански, Милош - Сеобе 1
га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробио зној. Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе.
Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе. Испрекидан лавеж паса и испрекидан пој
По разливеним водама, у рупама и јаругама, месечине. Трску прозора и крова, са које капље небројено капљица, кап по кап. Облаке, што се ковитлају све наниже. Непрегледне врхове врбака, пуне шибља.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
закопа под стреју и говори: ’Као што ће ова јабука трунути тако нека труне његово срце за мном; као што ова стреја капље, тако нека његово срце за мном јада!
Милићевић, Вук - Беспуће
У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узимајући маха све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће који
И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Облачине већ су мутна крила Више горе лисне се повила, Уји ветар све више и више, Веће капље падају од кише... Ох мој Боже, сад је сасвим тавно, Кô да нојца спустила се давно, А сад ето те небеске ватре, Кô
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
кујне цврчи, из баште како шушти лишће, како скачу по дрвећу и џбуновима још не заспале птице, до вас, у бунару, како капље вода са овлажених каменова, а одозго из циганске махале једва допире зурла, која танко пишти и чује се далеко, далеко..
До крста тестијица воде, у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
зиме што још се осврћу на узмаку, Под мокрим крзном већ нестварни; то је празник Празнине, опточен ромором што капље Са кровова у зору.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Још котрљ чујем, мученице жута, а здела наша негде труне, хлапи, док јесен капље. - Бескућница зјапи и горко пече она прљут љута низ коју бурић дао се у Дрину... А тек је сјао шљивик у рубину.
Ја жалост своју претачем у дивит, у дијакритик, апостроф и спирит с иницијала капље у ме чивит. У словну славу јасните се, фруле!
— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре капе капље звездан кал, што блати Месец, свинут перорез.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна. Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа, кад у њој
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
О вали, о реко српска! Столећа тако се губе И као таласи тону у море вечности тавне... Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе, Где споменици стоје народне прошлости славне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
По шумама има још рањеника. Сносе их у шаторским крилима кроз која капље крв. Ту је и завојиште. Згрчени, леже рањеници на земљи, чекајући на ред. Неки умиру.
— Не, богати! — завапи љутито Милутин. — Шта радиш то... Сад ће вода да капље. — Слушајте — обрати нам се Милан, али гласно да и Милутин чује — мотрите на њега да не примети, а ја ћу прстом да
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.
сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја. — Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз, — како то нисте живели? — Како ?...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све је тако замршено. Што даље у предграђа, све је више мутно. Светиљке трамваја пале се; са њих капље нека прљава влага. Деца ме срећу, толика деца. И сва та деца пролазе тихо, са спуштеним рукама. Не поигравају.
Камене жене, које представљају сложне француске градове, узалуд читају. У њиховим очима, са којих капље киша, зјапи само иронија камена у ноћи. Дани пролазе, и сваки врши свој посао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
јун! јун! РОСА У трави, конци росне пређе. Бисерне капље, окца живе. Звезде су све хладније и све ређе; Поток и смрт у слози живе.
Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с рукама као Сава и Дунав. С главом у магли. Још негде капље, иза куће. Влажно и тамно од искони, Воде се скупљају у бездану. Уз Немањину трамвај скакуће.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Зла под небом што су сваколика човјеку су прћија на земљу. Ти си млад јошт и невјешт, владико! Прве капље из чаше отрови најгрче су и најупорније. О да знадеш што те јоште чека!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.
Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље. А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Док не рекнеш крајцара, не мож’ рећи форинта. — Киша пада капљицама, пак напада локвицама. — Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно.
струк траве, говорећи): Куд год ходам, вратић тргам; за мном се свила мота (погледа иза себе), из уста ми бисер капље (погледа преда се); спреда сам вила, отраг сам мама: ја помамих вас свијет: и у путу путника, и у срету сретника, а
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И онима који обедују: Да не дајете један другоме јела никаквог или пића, све до мале капље смешане са вином, него ако се деси да некоме често нешто од овога треба, он да се подигне мало, веома учтиво и са
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље низ слух нам у дно пустолине. Ми идемо у гомилама, по двоје (ал сâм и сâма!
Камен ми под главом: јаој два камена. (Знам који је стамен а трошнији који.) Плавило ми неба капље низ рамена. Где сам: још у трави ил на неком спрату? Песак који време неуморно броји Да ли је у мени ил пешчаном сату?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
(Глупо се понашам. Сасвим глупо. И збуњено.) ... Нико не устаје. Са свеће, пободене у преломљен колач, капље восак. Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути?
Сасвим глупо. И збуњено.) ... Нико не устаје. Са свеће, пободене у преломљен колач, капље восак. Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути?
— Причај зашто си дошао — завија дебелу цигару да се смири и да не гледа у Вукашина док говори. По дугом ћутању капље растопљен восак. — Дан је за озбиљне разговоре.
Неколико ситних ватрица силази јој низ лице и капље у крило. Ђорђе дуго стоји уз врата, не гледа је, па се накашља. Она се трже и збуњено упита: — Он дошао да подели
да и он сам, телесно, отиче кроз те одране, ољуштене јауке, да се растапа у тмуши зимске зоре која је испунила собу и капље у нешто што се згуснуло испод кревета.
Грожђе и неколико пута тикве за свиње. До удаје ништа више. Још нешто, још... Чула је како восак са свећа капље у пепео. Чула и своје дисање Било је толико гласно као да ветрови дувају. Од страха је зауставила дах.
Сваког јутра на овом месту хранила их Симка. Чује: дете плаче. Плаче, капље у њему изубијаном и себи туђем, мрском и пустом, а у очима се њишу поређани јасенови, блистави од росе на раном сунцу,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
њина; У моју душу њена сен је пала; Бледа и мртва као месечина; Или к'о светлост што у катедрали, По зидовима с којих капље вода, Кроз разнобојна окна, као вали, Проспе се хладна са јесењег свода. Глас њезин беше к'о музика туге...
О вали, о реко српска! Столећа тако се губе, И као таласи тону у море вечности тавне. Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе Где споменици стоје народне прошлости славне.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
пуштати на лађици крилах распетијех, без кормила и без руковође, у бескрајни океан воздушни, ђе су сунца само капље св'јетле, а мирови једва видне искре; ђе ужасне буре господствују, ока смртну отворит не дају, већ га гоне у
Да, искра је свјетлост породила, океан су капље саставиле; свети творац величеством сјаје у искрама како у сунцама, у смртнима ка у божествама - све му скупа
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
његова изузетна пажња па остадох сам да, уз пријатно труцкање, слушам како се прозори лако трескају и како лупају капље по крову вагона, што ме је подсећало на шатор и на рат, или на муке које су прошле.
Он се, веселник, увек први буди. И са грана жалосно капље, а са кровова тече прљава вода, и капи стално добују по црном крову од смоле и засипају, прскају и мију прозоре који
После више и није сретао људе и погурен, сам, малаксао, мокар и црн брисао је својом радничком качкетом прљаве капље зноја у коме се купао и он и његове рите.
— А не! Не бавим се шпортовима, није то за мене — одговара Шљивић, и даље капље над оним преписом. — Па није реч о шпортовима — збуњује га Икета. — Ја сам јасно казао Гаџо Штипаревић.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да будемо бар мрвицу оптимисти, не преостаје нам друго него да натјерамо наддржавно тијело да уништи Атханатик! Капље у локвицама пред прозором падале су непромијењеном густоћом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...
Ћипико, Иво - Приповетке
Радници одахнуше; одбацују руком топал зној што им се лепи око косе и капље им низ чело. Доба је да се одморе. Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта.
И збиља, те ноћи пљуштало је као никада. Цела варош умочварила се и ублатила. Велике, густе капље, гоњене снажним ветром, удараху по крову и прозорима, будећи децу и одрасле. Звона су престала брецати на „неверу”.
И у њихову кућицу продрла је и наврвила вода. Пропустио кров, те је капало на све стране. Некоје капље гасиле су жеравицу што је под запретком тињала, и пушиле се лугом.
По путевима усталиле се млаке, а низбрдицом вода дере. Са кровова капље, рекао би киши. Море се до надалеко замутило, као река кад набуја из честих оборина.
Антица му хтједе помоћи, но он се успротиви, вели: „Сам ћу још данас!” Бродица јури крају, вода што капље с весала одбљескује се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на једну страну чамца и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.
га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробио зној. Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе.
Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе. 367 Призор, који је делимично наведен, сав је
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А где ћеш зором лица умити, Ту те купине мирис задише; Капљицу бистру воде студене, Што ти са чела капље жубором, Пратећи шумор ове планине... Погледај, душо!... Само погледај!... СПАСЕНИЈА: дивота!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затекао сам потпоручника Бојовића где се наслонио на једну стену и спава, а одозго капље вода на њега. Пробудио сам га. Он се наљути: — Баш ме брига што си дошао!... Зашто ме због тога будиш!
Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева углас, тапшу се по рамену и љубе са Русима. Са лица капље зној од алкохола и сунца, из којег сукља топлота, па јара трепери да нам се чини као да подрхтавају и листови платана..
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Злато и свила покрива прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке весеља часе стогуба напаст прати. * Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече?
Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце силно бије, С чела капље зној ледени, Прекрсти се Цвет-девојче И очита молитвицу Па овако проговара: „Нит’ је право ни љубовно Да м’ овако
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ложнице ступа, И слушаш клептање изгладнеле чапље, Гледаш како месец млеком брда купа И сањива роса јутром с ружа капље, И не видиш ништа и корачаш даље Плачући што небо само сумор шаље.
''Вај, како ми уста за пољупцем горе! Вриште младе срне, капље мирис нара, У облак се диже кâд од мандрагоре И губи кô живот, кô дим, као пара. О, живите живот уз звуке сосана!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију? Зашто су главе нагле, и косе
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 288); као спољње средство (привијање, трљање) од главобоље (СЕЗ, 40, 230) и капље (иб., 244). ЛИНЦУРА Ензіан (гентіана лутеа). Линцура.
од целера и цветом од љутића у вину и пије кад је менструација неуредна (СЕЗ, 13, 378); сок са зејтином угреје се и капље у ухо, кад уши заглуну (ГЗМ, 20, 1908, 348). Лист р.
Сок од ц. л. капље се у уво, код увобоље (СЕЗ, 13, 345); врелом водом, у коју је метнуто љуски од ц. л., синапа и соли, треба се напарити
Ћипико, Иво - Пауци
Жедан гледа у капље што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије. Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.
Нико не проговори ни ријечи. Сви очекиваху напето што ће надоћи... Наједном почеше косо падати крупне капље. С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!” завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!
Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења. Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним
Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. У дућан униђе млађи му брат Марко. Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А шта је, у ствари било? Биле су досадне сипљиве кише, ноћи у мокрим шумарцима под дрвећем са којег капље вода, жега и оморина на прашњавим путевима, смрад коњског зноја, смрад прљавог улепљеног веша прионулог за кожу,
Једном руком држи печену јагњећу плећку, врућу и сочну са моцом која капље низ подлактицу, друга му је закрчена топлом белом погачом. Једе и ужива.
у Митровачку пећину сам одлазио неколико пута из пуке радозналости. Пећина је тескобна, влажна, вода капље одозго са заобљеног свода, у дубини ври гротло подземне реке, очи се тешко привикавају на таму, нема где да се седи
Та пена, причају себри, капље из раља бесног дрекала. Некад звер изађе пред пећину и онда се чује ужасан танки крик од кога људи глуве а жене
Овде се распадам при сваком удару капље о склиску стену, тамо бих од мучких погледа своје браће. Овде ме разједа осама, тамо такође.
Видим јасно и разговетно како се лице девојчице, она невина њушкица са које још капље млеко, претапа у Јеленино. Како безазлене окице добијају ону сањалачку сенку, како њена шиљата рамена одједном постају
Нико није дошао на прозор. Дошле су кишне капље распршене у фијукању ветра. Стојим бос у леденој барици накупљеној између клизавих облутака, прсти ногу су ми се
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О вали, о реко српска! Столећа тако се губе И као таласи тону у море вечности тавне... Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе, Где споменици стоје народне прошлости славне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад још обесите о уши Ваше велике бисерне капље, Ви ћете бити бар толико лепи као Тицијанова Венера која се одмара у Дрезденској галерији. Ви се још предомишљате?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А и без новина, куд ћеш већег ужаса: син на робији. Мајстор Коста је поаветио. Ристана лежи, кажу да је удар капље. Срећко је сад сав ослонац и снага.
Да се људски окући. Него се вуче од врата до врата, врти онај точак, и купи крајцаре. Просјак! И увек сав капље, зато ваљда и не излази из кашља и назеба.
Окреће свој мокри точак и преврће на камену оштрице. Сав занесен. Челик сичи, вода капље, хладовина сиге мирише, сечива се обнављају и светле.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Случајно падну јој на главу неке жуте капље (какве су то капље биле, остављам механицама на расужденије), и будући да је, као што смо опоменули, имала црвену
Случајно падну јој на главу неке жуте капље (какве су то капље биле, остављам механицама на расужденије), и будући да је, као што смо опоменули, имала црвену косу, претвори се овај
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Што говориш, бре Иво – рећи ће Бора – јеретичке ствари, зар не видиш како Брзаку капље пљувачка из уста. – Могао бих ја што рећи, ако би било кога да чује – огласи се Божа Кнежевић, који је све до сада
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Онда викну: — Исајло! — Пази, бре, немој само да ми додирнеш кров, јер одмах добије кијавицу и почиње да капље — опомињао га Војин. На улазу се појави посилни Исајло. — Исак, скувај кафу! — рече Лука.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мој сестрић мали плаче, И плач му је химна небеска, Мој сестрић кад сисајући дојку мласка, То сама сома капље из облака, и јаче Заструји живот: Изасланик пролећа тек пред подне смилује се, И онда се смеши.
Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће крије, Док пројахују кроз све сање Љубећ коб своју коб-делије. Коњици ко да њини врани Не тичу тле земље
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. МОЈИ ОЧЕВИ Моји су очеви из онијех страна Гдје мотика звони и гдје красна бије; Гдје зној с чела капље и гдје рало рије, И тврде се груде дробе испод брана...
Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом Сјајне капље руни са процвалих трава. Како топло шуми њен краљевски вео Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ, И запиње лако за
Ја крај плота стојим, гледам у вас двоје; Једнаке сте као капље на цвијету! И не могу више знати лепши ко је, Или ти ил' она?...
Ти болно гледаш на ме И сетно машеш главом; И капље бисерних суза У оку сину ти плавом. Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Донесоше дреновину Марку; кад је стеже у десницу руку, прште пуста надвоје, натроје, и дв’је капље воде искочише. Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље! — изрече Јованче свечаним шапатом. Опрезно, корак по корак, упутише се у разгледање дворане.
— Гле, откуда ти ово? Баш је било добро. Једном, док су из тамног вечерњег неба пролијетале крупне кишне капље, Марица увуче своју плаву главицу под Стричеву руку и загргута: — Сакриј ме од кишице.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МЛЕЧНИ ПУТ Кад на небу међу звездама има једно скупа сабрање малих звездица штоно се зову млечне капље од богородичиних сиса, — пут на небу млечни то се нариче.
Није злочест коњ ни стигнути ни утећи. Ко оскудно сеје пшеницу, оскудно ће и пожњети. Око 1740. Каде дурма откуд капље водена капља, она и тврди камен пробуши. Чије није било, чије ли неће бити...