Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
сљедујемо онима добродетељма за које је он не само изагнат, псоват, поруган, попљуван и бијен био, него и најпоследњу капљу крви своје излио?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Из тог горњег ветра, кроз овај доњи, кроз кошаву која прокишњава, ледене капи капљу у наш мрак! Закопан у свој брлог, у земуницу, у своју земуницу на десетом спрату, с девет хладних ветрова
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Голубица у сунцу синула, Са лишћа капљу свете арије... Два апостола туд су минула С поруком сина чисте Марије. Крај реке зраче бели кринови, Пада сноп
Ми смо твоје трубе победе, и вали Твог огњеног мора и сунчаних река: Ми смо, добра мајко, они што су дали Свагда капљу крви за кап твога млека.
Ти љубичицу појиш у шуми скровиту. И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Обриши ме! Анока расплете косу и стаде га сушити. Ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка. Ђеда угледа неколико њих у двору: — Хајд овамо, ви! Што се не умивате? Ви'ш, Анока чека да полива!
— На поклон! Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана. Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир.
Теодосије - ЖИТИЈА
молбу колико се ништим умом постићи може, те молимо Бога, премудрости водитеља и благоумља податеља, да нам подари капљу благодатнога знања у Духу светом, како бисмо према твом очекивању достојну реч уприличити могли.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Палићу, друго у Порторожу, а можда још једно негде где су виногради – »Мис бербе« или нешто тако, мисли док јој сузе капљу равно у пепељару, равно на жар цигарете која се пиштећи гаси.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
да хоће да се откине и отпутује (Старац с Торбаком) Оно што се збива у влажне и немирне мартовске ноћи док напољу капљу труле стрехе и у помрчини се чује вјетар, у мокрим ноћима раног пролећа, кад самоћа нарасте до грла и човјеку се не
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Шерб значи влашки змија. ЖУТИЛОВ: Дакле, Киђоји. ШЕРБУЛИЋ (Смрдићу): Ја да знам да једну капљу крви влашке имам — и ту би пустио да истече. 3. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ: Живило Славјанство! ШЕРБУЛИЋ: Иљен!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Добро, брате: вита ова трава, На њој капља росна, а сунчани зрак Дивно капљу ову обасјава: Као ова росна капља што је чиста И твоје драго, тако се оно блиста.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му сузе капљу у лонац с охладњелим, стинутим грахом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
! — И пригну се да га дигне, усправи; али кад спази чак и крупне, вруће сузе како из старчева ока капљу и падају му на руке, он устукну, препаде се и побеже из собе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
у болници, кад умру, све војнике сецирају, често, док за сандуком корачам, видим како из сандука полако крв и вода капљу у прашину. У литератури се пре, на оваквом месту, подсећао читалац на оног кога су распели, на Голготи.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
11. Војвод воду пије, над њиме се барјак вије. 12. Гвозден сједи у лугу у гвоздену клобуку, сузе му капљу уз јелову кацу. 13. Губицом рије, а г...цом жиле вади. 14. Гујиња глава, господско руо, Арапске ноге. 15.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чују се само лампа и Адамово дисање. Тола уђе у собу с пешкирима умоченим у ракију. Пешкири капљу као да плачу. Он, отупео, без страха и узбуђења, стоји и ћути. Само се помало стиди због Ђорђа што га види како клечи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Изгледа као да осећа цвеће, К'о да и магла са њоме јеца, И као да капљу сребрне сузе, Сребрне сузе с бледог месеца... К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
који никад, за раднога канцеларијског времена, не подижу главе, јер су претерано савесни, и преписују тако и капљу над оним преписом све док не падну у несвест.
не подижу главе, јер су претерано савесни, и преписују тако и капљу над оним преписом све док не падну у несвест. Капљу они тако свих шест божјих дана у недељи, а и недељом до подне, и тек ако се мало, из оне несвести, поврате после
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе... То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?... Шта ли би сад рекла, јадна старице, да
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А ту шкорпију, Што се превија тако ласкаво, Те бих се, ’вако стара грешница, У четир’ поста заклет умела Да ће за капљу крви његове Ишчупат срце, ако устреба — Чекај се, чекај!... Све ћеш платити!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ако за ме и није. Ја се тешим с поточићи у које ми сузе капљу, Вас дан с њима уздишући, много крати и ноћу. и ова песмица се често сусреће но рукописним песмарицама из средине XИX
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Дакле, месече, Послушај молбу сина гоњеног, Отровну капљу Иван-бегову — Те савет носи правовернима, Будућој браћи Срб-издајника — Да ову хрпу зверске пакости, Прот Карадага
Са нестрпљења, бола, очаје, Исплакан поглед тавне зенице Дршћућим гласом горе дижући Молио љубу моје младости За капљу воде... или отрова, ...Или?... О!... Опрости, душо светог пепела, Занетог ума мисô паклену! Верна си била ти!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ћелије су загушљиве, водене капи висе с таванице и капљу по поду. Цеде се низ зидове. Малтер у цркви се подлупио. Почео је да прска.
Бацао би каткад сумњичаве кратке погледе на лулицу одакле смо очекивали прву капљу. И она је канула. Откинула се са углачане ивице луле и бућнула у празну тестију.
Најзад, то дрво је било дуд са кога и дању и ноћу по читаво лето капљу плодови што остављају неизбрисиве мрље по свему што дотакну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ваздух се притајио. Из земље дрхће трептава јара. На људима пуна ратна спрема, и са њих капљу грашке зноја. Многе од њих жуље цокуле, те нарамкују...
Војници су у шлемовима, на леђима носе ранчеве, а на ногама жуте ципеле. Са њихових лица капљу грашке зноја. Њихов је поглед замишљен, а лице укочено. Ишли су журно. На челу батаљона јахао је командант.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
На броду ”Ђул-џемал“, фебруара 1932. ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ Кроз чарну гору они јаше, Кроз чарну гору они зуре, Са неба капљу пусте уре, Поноћне делије кроз ноћ јаше.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда зна пут к њему? Лако је рибама: пливајући стижу до површине! Али, тек што удахну капљу ваздуха и повратак је неизбежан. Грана, сигурно, зна неки паметнији пут!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Слузу не пуштај! Стегни срце и трпи! Бидни човек; а човек је само за жал и за муку здаден! (Диже а сузе му теку, капљу по рукама.) Ајде! Иди! КОШТАНА (подиже се уплакана): Куда? МИТКА Зар мене питујеш куде ће идеш?