Употреба речи кар у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Како је дошао, довео је свог момка Ивана, и све трпа шећер по пун вилџан: „Пи, попе, то је добро, то разбија кар”. — И тако оде, и често Ивана шаље те ми шећер и кафу доноси и разговара. Иван католик у закону, поштен човек.

, стражар, пандур, вратар КАКАВ НИБУД, рус. слоб., ма какав КАЛА, грч., лепо КАПИЏИЈА, тур., вратар КАР, тур., брига КАРА, нем., мунициона топовска кола КАРАБИЉ покв. од карабин КАСАБА, тур.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(камату) каменик — вук (курјак) канура — конац или пређа смотана на начин како се мота на мотовилу или витлу кар — грдња катил — крвник клечана (кецеља) — од ткива, у које су утиснуте разне шаре клијенит — сакат, да се не може

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар. „Немој, мајко, карат’ тако, Нисам крива, није ред... На извор је ићи лако — Празне ћупе, вољан гред.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности