Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Наваљао свијет јела и пића, притисле софре сунчану ледину. Ту и тамо већ прасне пиштољ или зарешета аутомат. „Карабине, мој милени друже . . .“ Поред саме гробљанске ограде улогорио се Стеван Батић са својом бабом.