Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Добар краља кобак сукобио, сукоби га војвода сибињска, — с собом води три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа. Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!
Нас је мало, а млого Маџара: што нас има? дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио краљу: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, нећу, бабо, заметати кавге, а тако ми улеве краљеве, и тако
игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
игру започеше, другу игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
игру започеше, трећу игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
камена с рамена; камен дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. Ал' беседи војвода сибињска: „Мили боже, да луда каура! Што би снаге, камену предаде“.
војвода, голе, босе, у кошуљи танкој, ја ћу теби три стотин' Маџара све на коњма, под оружјем светлим, и даћу ти шесет Каравлаа, и даћу ти на сваку годину за живота три товара блага“. Славан Ђурађ заче беседити: „Брате Јанко, будаласта главо!