Употреба речи карам у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

И започе: — Нећу да га хвалим, а нећу ни да га карам, биће времена за све то! Дошао сам само да га видим да се очима увјерим е је прездравио.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

НЕША: Е, што ћеш, такав је сад свет. СТАНИЈА: Ама, што не бијеш, што се не караш? НЕША: Где ћу ја да карам цео свет. СТАНИЈА: Идем сама Господару, да му кажем што се чини, и нека гледа што ће. НЕША; Чујеш, Велимире?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим. Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина;

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Е, што му, Јевдо, не збориш, ете за њума? — Е, шта да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим? Што да га карам? Карање нема! У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!

— Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?... А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок! — Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила глас мало од страха.

Сас стихови збори!... Лудо, што да гу прајиш?... А ја што да зборим и да се карам с будалу? Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка кад гу полију с воду...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности