Употреба речи карамарковић у књижевним делима


Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Ко га је убио? ДАРА: Ко је да је, рука му се позлатила! ТОМАНИЈА: Са њим су убили и Анђу... СИМКА: Карамарковић? ДАРА: Акција је одлично изведена! БЛАГОЈЕ: Каква акција? СИМКА: Зашто Анђу да убију?

БЛАГОЈЕ: А причају да је убијен у кревету! МИЛУН: Ко прича? СИМКА: А шта је било са Анђом? МИЛУН: Карамарковић? Њу су, чујеш ти, убили после! Спремала се да иде код шћери, на бабине. А они ти упали.

ПРВА ГРАЂАНКА: О коме причате? ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: О Анђи. ПРВА ГРАЂАНКА: Карамарковић? ТОМАНИЈА: Добила је, курва, што је заслужила! (Долази Јелисавета. Узнемирена је.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности