Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Отац оде код кума носећи са собом поклон који се састоји од погаче и каранфила. Кума пољуби у руку и каже му: „Сус божја мисла уф нидеља лагиме (мислимо) да крстиме!“ (ђевђелијска каза).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Келнер одшепа до шубера, викну кроз њега наруџбину, а онда се поново врати за њихов сто, носећи вазу са два каранфила. —Добро изгледаш! — рече. — Само си се мало угојио. —Године... — одговори млади човек. — Зашто не седнеш с нама?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
лаковане ципелице у руци, крејон око очију размазан, конфете у коси, схватате, све као што треба, и још увек букет каранфила.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ови на првој дневној топлоти миришу исто тако заносно као и да су врт каранфила или јасмина. Људи протерују стазама мазге натоварене вином. Жене проносе на главама велике ћупове са водом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„шупље“ коло, у чијој средини отпочне да игра лаким потскоцима вешта и спретна играчица, која у десној руци држи киту каранфила.
Док се око ње коло таласано окреће, она се левом руком која држи мараму ухватила за бок, а десном руком с китом каранфила отпочне да удара по образу, час мушко, час женско.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Ја сам млада, Јокан. ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим! А јесте ли видили како је лепа? Нос јој је као струк каранфила, образ црвен као кармажинска кожа, а коса црња него нашег мачка реп. ФЕМА: Ух, ух! Иди, док нисам све повратила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се употребљује у враџбинама да би се сачувала љубав и мир (етимолошка магија: мајка или сестра дају к. млади »каранфила, да се не карате«, Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118).
донела, У вечери деветора биља: Милодуа — да се милујемо, Калопера — да ме не отера, Љубичице — да ме свагда љуби, Каранфила — да се не карамо, Чубра цвећа — да ме добро чува, Босиока — да м̓ не смеће с ока, А невена — да му срце вене,