Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад му белу руку пружи: „Де сте, де сте?“ кад уздане, Кад се рука с руком здружи, Кад кроза њу срце плане? Ој карачу, амо оди, Глени, па се намргоди! 81. Ето седе сунце бедно, А де не би била беда?