Костић, Лаза - ПЕСМЕ
чије чујем гласе? ох, благи боже, преблаги спасе! да ли ме кушаш, да ли ме караш, што преда мном сенку најмилију ствараш, сахрањену давно, у срећнијем добу, у груди мојих леденом гробу?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Како може лепо да стоји што је ружно? ЉУБА: Прођи се, мајка, бога ти, ти мислиш свакога можеш да караш као мене. ПИЈАДА: Е, засто, није зло кад старији мало и псују. ЉУБА: Шта ћеш после подне, Пијада?
НЕША: Е, што ћеш, такав је сад свет. СТАНИЈА: Ама, што не бијеш, што се не караш? НЕША: Где ћу ја да карам цео свет. СТАНИЈА: Идем сама Господару, да му кажем што се чини, и нека гледа што ће.
СТАНИЈА: Боље узми неку књигу, те читај. ЉУБА: да ме опет караш. СТАНИЈА: За добро се не кара. ЉУБА (узме књигу): Сад читам Робове. СТАНИЈА: Лепо, лепо. ЉУБА: Оћеш и ти да слушаш?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Заказујеш не красти, а сам крадеш. Караш пијанице, сам се опијаш. Худиш курваше, а и ти сотим биртлујеш. Идола се грозиш, а цркву крадеш.