Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
да допуни тежину света, на тас, на све то, из руку висина, капље крв, на крв прамиња снег. Вук Караџић на сто, на други тас, мастионицу ставља као тег. ПОГЛЕД КРОЗ ТРИ ПРОЗОРА И рат, и смрт, све ћу заборавити!
Из мрачне зимске земље израњајући, гологлави, дочекују ме врхови планина, као богови. СИЊАЈЕВИНА Вук Караџић је у Српском рјечнику цео овај плави планински венац сажео у две речи и написао: „Сињајевина, голетна и безводна
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
маја 1805. лето. А и г. Вук [Караџић] пише у својој „Даници” да је владика у Смедереву у синоду био, но то није погодио: био би, ал да није владика
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Српске народне песме и приповетке скупио је у почетку XИX века Вук Караџић. То су најбоље и најпотпуније збирке фолклора од свих јужнословенских.
Али је ову реформу остварио тек Вук Караџић, пореклом из Србије, у коју су се његови преци доселили из Херцеговине, где су припадали племену Дробњацима.
Велику даровитост и простране концепције показали су динарски самоуци: Карађорђе, Милош, Вук Караџић, Његош; поред других (Рачки, Копитар, Мажуранић, Миклошић, Прешерн итд.).
приповедака, басни и пословица су неоспорно пастирског порекла, бар у њихову првобитном облику, како их је скупио Вук Караџић. И заиста, у њима су честе алузије на пастирски живот.
младе жене и девојке, и наоколо трпезе у песмама припевају све мушке, који су за трпезом, и то редимице“ (Вук Караџић). Кад ко умре, ожале га сроднице загорским јаукалицама или тужбалицама, које су особито изразите и китњасте.
И иначе се у Боки јављају изоловане мале географске целине, унеколико различних особина, на које је још Вук Караџић обратио пажњу. Утврђивање свега тога задатак је детаљних етнопсихичких студија.
уопште врло дугачке, препуне епизода и варијаната, али су им у основи мотиви исти као и у песмама које је скупио Вук Караџић.
Али међу њима нема ниједног који би стојао бар близу великих динарских самоука као што су Вук Караџић и Његош. По европском угледу Бугари су створили университет, Академију наука, позориште и уметничку школу, али нису
Али је реформу српског језика и књижевности у народном духу извео тек Вук Караџић. Он је својим радом поглавито утицао на Србе у Аусто-Угарској, који су затим давали тон књижевности и духовном животу
У овим је крајевима Вук Караџић чуо и забележио многе од најбољих народних песама, нарочито лирских. Ово је становништво увек живело истим духовним
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) Име Вук је несумњиво превасходно заштитно, опасно име које треба да уплаши демоне. Зато је и Вук Караџић, рођен у породици у којој је пре њега умрло петоро деце, добио управо то име.
(Вулетић-Вукасовић, В., Караџић, 1901, с. 220) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико
³⁴ И овај део нашег народног блага, дечје народне игре, започео је да прикупља и описује Вук Караџић, а посао су наставили његови следбеници: Никола Беговић, Вук Врчевић, Милан Ђ. Милићевић, Лука Грђић Бјелокосић итд.
Најпознатије такве игре јесу: „банање“, „клис“, „купа“, „чулање“ (Вук Караџић); „пити вино“, „лоптање“, „скока јуначкога“ (Беговић); „ножања“, „робова“, „рвања“ (Милићевић).
ФУСНОТЕ ¹ Филиповић, М. С., „Вук Караџић као етнолог“, у: Караџић, В. С., Етнографски списи, Просвета-Нолит, Београд 1987, с. 393-403; Дробњаковић, Б.
ФУСНОТЕ ¹ Филиповић, М. С., „Вук Караџић као етнолог“, у: Караџић, В. С., Етнографски списи, Просвета-Нолит, Београд 1987, с. 393-403; Дробњаковић, Б.
276. ³² Грбић, С. М., исто, с. 160; Станојевић, М. С., исто, с. 33. ³³ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 280. ³⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник (1818), Просвета—Нолит, Београд 1987. с. 169. ³⁵ Душанић, С.
15. ⁴⁵ Караџић, В. С., исто, с. 436. ⁴⁶ Вукановић, Т., исто, с. 213. ⁴⁷ Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајања“
47. ⁴⁸ Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 27. ⁴⁹ Караџић, В. С., Живот и обичаји народа српскога, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 102. ⁵⁰ Грђић Бјелокосић, Л, исто, с. 207.
С., Живот и обичаји народа српскога, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 102. ⁵⁰ Грђић Бјелокосић, Л, исто, с. 207. ⁵¹ Караџић, В. С., исто, с. 113. ⁵² Вукова грађа, с. 15—16; Милошевић, М.
191; Петровић, А., Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори, СЕЗ, књ. ВИИ, СКА, Београд 1907, с. 451. ⁴¹ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 133. ⁴² Николић, В.
318; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, 1894, с. 654. ⁷ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 361.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ИДЕЈЕ 175 КУЛТ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ 177 ОСНИВАЊЕ СТАЛНИХ НАРОДНИХ ПОЗОРИШТА 179 ЈЕЗИК И ПРАВОПИС 181 ВУК СТ. КАРАЏИЋ 183 НИКОЛА ТОМАЗЕО 206 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ 209 БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН
пажња писцима који су значајни као творци идејних и књижевних покрета, као што су на пример Доситеј Обрадовић и Вук Караџић.
пример охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га назива »највећим илирским песмотворцем«, а Вук Караџић признаје да је читање Качићеве збирке било од утицаја на његову одлуку да штампа своју збирку народних песама.
Вук Караџић је 1817. године упућивао Милована Видаковића да се учи српском језику у »граматици Рељковићевој шокачкој«. И поред тих
У Србији се дуже одржао. Вук Караџић помиње да је у почетку XИX века још било свештеника и калуђера који су црквене књиге читали по србуљски.
Његова књижевна делатност била је таква да га је Вук Караџић у извесном погледу истицао пред Доситејем Обрадовићем и да је славист Добровски писао да »нова српска књижевност
Обрадовић са његовим широким рационалистичким, реалистичким и западњачким идејама, и на оне којима је родоначелник Вук Караџић са својим романтичарским и традиционалистичким идејама.
Словенски научењаци тога доба, Добровски и Копитар, обратили су пажњу на Мушкатировићеву књигу, а Вук Караџић унео је многе пословице из ње у своју збирку српских народних пословица из 1836.
Још 1827. Вук Караџић пише да у Србији »ни у сто села нема свуда једне школе... Осим попова и калуђера једва би човјек у 1000 душа могао
Једина два српска писца родом из Србије, Милован Видаковић и Вук Караџић, нису имали могућности да живе и раде у Србији, која се поступно преображавала из вековног турског пашалука у модерну
Вук Караџић је око 1817. предлагао да се приреди један састанак учених Срба на коме ће се решити питање о књижевном језику и правоп
до 1821. излазио у Бечу, а од 1833—1836. у Београду.50 Вук Караџић дао је за неколико година своју Даницу, од 1826—1829. и за 1834.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тешкоће су отпочеле још од оца. Сам Вук Караџић у почетку свог рада на народном језику, на народну причу не обраћа никакву пажњу.
“ Скупљач Вук Караџић прве је приповетке забележио од Вука чобанина, тј. од самога себе, како је био упамтио да су се причале у Тршићу;
(Само у првим двема Врчевићевим књигама налази се око 700 народних приповедака, према 120—150 колико их је Караџић записао у разним приликама радећи на томе целог живота.
Вук Стефановић: Српски рјечник, Беч 1818. 2. Вук Стеф. Караџић: Српски рјечник, Беч 1852. з. В. С.: Народне српске приповијетке, Беч 1821. 4.
2. Вук Стеф. Караџић: Српски рјечник, Беч 1852. з. В. С.: Народне српске приповијетке, Беч 1821. 4. Вук Стеф Караџић: Српске народне приповијетке, Беч 1853. 5. Вук Стеф.
С.: Народне српске приповијетке, Беч 1821. 4. Вук Стеф Караџић: Српске народне приповијетке, Беч 1853. 5. Вук Стеф. Караџић: Српске народне приповијетке, Беч 1870 (у наклади Ане удовице В. С. Караџића). 6. Вук Стеф.
5. Вук Стеф. Караџић: Српске народне приповијетке, Беч 1870 (у наклади Ане удовице В. С. Караџића). 6. Вук Стеф. Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, Цетиње 1836. 7. Вук Стеф.
Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, Цетиње 1836. 7. Вук Стеф. Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, Беч 1849. 8. Вук Стеф.
Вук Стеф. Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, Беч 1849. 8. Вук Стеф. Караџић: Живот и обичаји народа српскога, Беч 1867 (у наклади Ане удове В. С. Караџића). 9.
6. СТОЈША И МЛАДЕН: све као под 3. 7. ЗЛА СВЕКРВА: Вук Караџић ју је добио од Вука Врчевића. Објављена у посмртном издању Караџићевих народних приповедака, 1870. 8.
24. ПЕПЕЉУГА: По сећању из детињства, како је упамтио да се причала у Тршићу (Јадар), написао је Вук Ст. Караџић и објавио у свом издању од 1853. 25.
29. УСУД: Од две верзије ове приповетке, Грује Механџића и Лазара Марјановића, В. Караџић се одлучио за прву и објавио је у свом издању од 1853. 30.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Ах, да! И тако зец заспи потпуно пијан, тачно испред своје куће, кад наиђу два вука. Ни један од њих није био Вук Караџић. Била су то два вука који увек наилазе у оваквим причама и без којих сличне приче не би ни постојале.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БОЖИЈЕ 170 БЛАГО БОЖИЈЕ 171 КРСТ ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА 180 ШЉИВА СРПСКА 186 ИМА НЕКА
Чије сам небо, чија травица? пита се Кyћа изнад пепела. КРСТ ВИДИКА КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ І Октóбар пали брегове Баната, а ветар, срушен с напуклог хотела, у
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ Средином века, на Карабурми, живео је Хаџи- Тодор Намрштен као Вук Караџић, немилосрдан ко кондор: У једнособном стану, са женом Милицом, водио је битку За правопис, за добар језик, за реч
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Овако им је име дао Вук Ст. Караџић, њихов најзаслужнији скупљач. По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода:
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Стефановић Караџић СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Стефановић Караџић СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ Садржај НАРОДНЕ СРПСКЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ 2 ПРЕДГОВОР 3 И. ЗЛА ЖЕНА. 4 ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ.
ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ. 138 ДОДАЦИ 140 1. ВУКОВ ОГЛАС ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1853 141 2. ОГЛАС АНЕ КАРАЏИЋ ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 142 3. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ. ДРУГО УМНОЖЕНО ИЗДАЊЕ.
164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира. 166. Добош. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ СКУПИО ИХ И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ СЛАВНОМЕ НИЈЕМЦУ ЈАКОВУ ГРИМУ ПРЕДРАГИ И МНОГОПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉУ Ви сте с покојнијем Копитаром највише учинили те
Ваш У Бечу о Мученицима 1853. захвални пријатељ Вук Стеф. Караџић ПРЕДГОВОР Године 1821 ја сам у Давидовићевијем новинама наштампао неколико нашијех народнијех приповиједака и
У Бечу о Сретенију 1852. Вук Стеф. Караџић. 2. ОГЛАС АНЕ КАРАЏИЋ ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 КЊИЖЕВНИ ОГЛАС.
У Бечу о Сретенију 1852. Вук Стеф. Караџић. 2. ОГЛАС АНЕ КАРАЏИЋ ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 КЊИЖЕВНИ ОГЛАС.
„СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ” КОЈЕ ЈЕ СКУПИО И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ. (Друго умножено издање.) Та се књига распродала одмах за тим како је на свијет изишла; има томе готово пунијех 16
У Бечу, 1853”] СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ СКУПИО ИХ И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ. Друго умножено издање. У БЕЧУ у наклади Ане удовице В. С.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— у вези с нечим касати се — тицати се кастел — замак, тврђава катрамунаћ — проклињање, «клетвено бденије» (Вук Караџић) качество — особина каштел — в.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Био је, напросто, онај библијски пламтећи грм, несвестан свога плама. Овога пута, Караџић је једва дочекао крај певању. У хитњи је захвалио Вишњићу, у хитњи га је пољубио.
У последње време тај упорни Караџић га је засипао писмима и у сваком тражио исто: да Мушицки, неизоставно, призове себи оног слепог гуслара Филипа и да га
Даље је гуслар Мушицком требало да исприча све чега це цећа из свога живота а Мушицки, молио је Караџић, нека то забележи и пошаље Вуку. Тај Караџић је, заиста, имао дара да своје послове пребаци другима.
Тај Караџић је, заиста, имао дара да своје послове пребаци другима. Да је нешто друго у питању, Мушицки не би марио. Али, Вук је
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Данас су називи поново одвојени. Почетком прошлог века Вук Караџић је као основицу за нови српски књижевни језик узео новоштокавске говоре.
Па ипак, не можемо а да не приметимо да се занемарује сасвим очигледна чињеница да је Караџић, узевши за основицу новоштокавске херцеговачке говоре, наш књижевни језик практично везао за периферију4, а не за
Као што се сматрало да је и Вук Караџић у књижевни језик положио простонародни говор. Данас је, међутим, и једно и друго спорно.
служи да нам сигнализује, да нас практично пребаци из обичнога говора (текста) у један посебан: пословични, књижевни. Караџић је назив за жанр пословица позајмио од Руса. Ту улогу је у нашем народу имао управо наведени пребацивач.
обећао да ћу оно што сам у том кратком есеју тек назначио проширити у праву анализу косовске усмене лирике, коју Вук Караџић није имао прилике да забележи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде. Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У шанцу је владала мртва тишина. Војници с пуним пушкама стајали су ћутећки уз бедем. Пуковник Караџић ходао је по шанцу поводећи се.
Док се војска пострајала, њен командант потпуковник Караџић нешто це живо разговарао с Комаровом. Војска као море притисла пољану, а од ње малко у страни, на једном брежуљку,
Војска као море притисла пољану, а од ње малко у страни, на једном брежуљку, разговарају две српске војводе — Караџић и Комаров! Разговор мопа да је важан, јер се води пред ступање у битку.
Разговор мопа да је важан, јер се води пред ступање у битку. Ето, они ће га сад свршити, Караџић ће це окренути, командовати војсци: »напред« и за сат — два ови ће се многи батаљони већ трошити у стрељачком ланцу.
После климну главом очајно и додаде: — Но ја њих не кривим, на свакога има по три Турчина. Али проклети Караџић! Он се још не чује, још не удара! У томе вајкању дођосмо на брежуљак више пруговачкога шанца, где је стајао Черњајев.
— Ваљаде да траже Караџића! Ходао је узбуђено, срдито и једнако је очајно погледао на ону страну куда је одвео Караџић деветнаест батаљона. — И Караџић се још нигде не показује жив — рече Черњајев Комарову.
Ходао је узбуђено, срдито и једнако је очајно погледао на ону страну куда је одвео Караџић деветнаест батаљона. — И Караџић се још нигде не показује жив — рече Черњајев Комарову.
Официр одјури а Черњајев се очајно стаде пљескати рукама: — Шта ћу, шта ћу сад? Камо ми војске? Где је сад Караџић? Где је?.. Но Черњајев као да је имао више среће но тачних података о размештају својих батаљона.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Ми смо несрећни по многоме којечему (да не речем у свачему)“, — писао је Вук Караџић баш негде почетком године 1848 — „али смо у књижевности најнесрећнији.
А издао га Вук Стеф. Караџић. Беч 1833, 85—6. А ево каквом оценом песникова положаја у савременој српској књижевности, и каквом оценом његова
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
у књижевнојезичку арену улази необично даровит и уз то смели и борбени самоук, сељачки син Вук Караџић, који је прешао у Аустрију као избеглица из Србије после слома Првог српског устанка.
По Копитаровом наговору Караџић је приступио објављивању народних умотворина и обради језичког материјала. Његов Српски рјечник с граматиком из 1818.
У својим каснијим радовима Караџић је одредио нов став према црквенословенском језичком наслеђу. Оно се смело задржати само у најнужнијој мери, и то
се смело задржати само у најнужнијој мери, и то стриктно прилагођено гласовној и обличкој структури српског језика. Караџић је коренито реформисао и српску азбуку избацујући из употребе сва она затечена ћирилска слова која у српском народном
И дијалекат којим је Караџић писао изазвао је оштра реаговања. У дотадашњој књижевности доминирао је екавски новоштокавски дијалекат североисточних
политичка и привредна средишта оновременог Српства: цела Војводина и највећи део дотад ослобођене Србије, док је Караџић писао својим родним ијекавским говором, раширеним у западној Србији, у Босни и Херцеговини, у Црној Гори и међу Србима
Уз то је Караџић, доследно веран фонетском начелу, искључио из употребе ћирилско слово за онај стари словенски вокал чији је различити
прве систематски објављене збирке српских народних песама, приповедака, загонетки и пословица, које је Вук Стефановић Караџић сакупио "са топлих усана народа".
Следи књига "женских песма" из Херцеговине (1866), које је сакупио Караџићев сарадник и помагач Вук Врчевић, а Вук Караџић их је пред смрт припремио за штампу.
године усвојена међународна подела. Вук Караџић је, међутим, више од једног века раније овакву класификацију антиципирао.
Изванредан познавалац усмене грађе, с осећајем за њен облик и њену функцију, Вук Караџић је, исказавши описном терминологијом суштину ових категорија, предухитрио међународни научни тим за цело столеће.
"). У том смислу се Караџић и подухватио стилизације прича. Колико је то било тешко, пожалио се још у Рјечнику. КЊИЖЕВНОСТ 18. И 19.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Поред породиље мора бити б. л. обично кроз 40 дана (Караџић, 1, 1899, 246; 4, 1903, 118; ГЗМ, 6, 1894, 670); или јој се б. л.
Б. л. се меће детету у амајлију (ЖСС, 295; СЕ3, 13, 289; Караџић, 4, 1903, 194; 196; 198; 200), или му се пришива за капу (да га штити од море или ноћница, ГЗМ, б, 1894, 688; СЕЗ, 13,
пришива за капу (да га штити од море или ноћница, ГЗМ, б, 1894, 688; СЕЗ, 13, 287), или се меће на прса или под мишку (Караџић, 4, 1903, 196), или под главу (Хангі ‹Живот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіні, Сарајево, 1906› 121); нарочито
л. који је проникао кроз главу убијене змије (ЖСС, 196; Караџић, 4, 1903, 195). О Ђурђевдану меће се б. л. у торбу са семењем које се, у апотропајском циљу, сипа око тора (СЕЗ, 19,
л. из чињенице да се он ритуално једе и да се њиме људи у неку руку причешћују о покладама (Караџић, 2, 1900, 100) и о Бадњем вечеру (Караџић, 3, 1901, 64; СЕЗ, 16, 148; 40, 1927, 83).
да се он ритуално једе и да се њиме људи у неку руку причешћују о покладама (Караџић, 2, 1900, 100) и о Бадњем вечеру (Караџић, 3, 1901, 64; СЕЗ, 16, 148; 40, 1927, 83).
или штапчетом поцепа одело, које се после на том месту никада неће моћи закрпити), па ће га ђаво морати служити (Караџић, 1903, 194 ид). Ко такав б. л.
за капом, или под језиком, или у амајлији, моћи ће [на Ускрс у цркви] познати вештице (ГЗМ, б, 1894, 672; ЖСС, 98; Караџић, 4, 1903, 195), и на њега неће смети никаква авет ни анђама (СЕЗ, 32, 41). Б. л. употребљује се и у гатањима.
па ако ујутру десно перо буде веће, удаће се, а ако лево буде веће, неће (СЕЗ, 32, 1925, 40; слично љубавно гатање и у Караџић, 3, 1901, 123). У народној медицини б. л.
лук који је био уплетен у венац од ивањског цвећа, о Ивањдану (ЖСС, 133), или који је проникао кроз змијину главу (Караџић, 4, 1903, 194; СЕЗ 32, 41), или који је о Бадњем вечеру био на столу (ЗНЖОЈС, 19, 118). Б. л.
л. (ТРЂ, КНР, 36). Литература: Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.; Тих. Р. Ђорђевић: Бели лук, Караџић, 4, 1903, 194 ид. (БЕЛИ) СЛЕЗ Еібіѕцх (алтхаеа оффіціналіѕ). (Бели) слез. С.
најпрви иде« (ЗНЖОЈС, 11, 270). Нарочито јаку снагу има с. који је убран на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121), на Ђурђевдан (ЗНЖОЈС, 19, 171) и у Међудневице (ЖСС, 134).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Константин Маринковић: Откровеније Америке од Кампеа 1811. Умро Доситеј Обрадовић 1814. Вук Ст. Караџић: Мала простонародна славено-сербска песнарица Стефан Живковић: Прикљученија Телемака, сина Улисева (превод Фенелоновог
Рођен Ђорђе Натошевић Вук Ст. Караџић: Народне српске приповијетке 1824. Рођен Бранко Радичевић 1825. Рођен Јован Сундечић Рођен Ђорђе Рајковић 1826.
Рођен Љубомир Ненадовић 1829. Умро Лука Милованов Георгијевић 1833. Рођен Јован Јовановић Змај Вук Ст. Караџић: Луке Миловановића опит настављења к Србској сличноречности и слогомјерју или просодии.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Као узгред помињем овде да је исте године кад сам се ја родио умро Вук Караџић. То је једна очевидна случајност, јер ја нисам имао тих претензија да се такав литерат на тај начин склони да би ми
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вук Караџић тако нешто и претпоставља. „Ја мислим“ каже он „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но буд
У Српском рјечнику Вук Стефановић Караџић каже: „Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића.1 Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо у
Занимљиву белешку о хајдуцима оставио је Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику: „Народ наш мисли и пјева“ — каже Вук између осталог — „да су у нас хајдуци постали од турске силе
„Сад већ“ — каже Вук Караџић — „ни судија другијех није било у земљи осим дахија и њиховијех кабадахија и субаша: кнезови су послије
други веома даровит народни песник, — по свој прилици — испевао је песму Бој на Делиграду, „јер је ја“ — каже Вук Караџић — „ни од кога тако по реду нисам могао чути као од њега, а и они од којих сам је слушао — сви су ми казивали да су је
Сем тога, у Лозници 1807. године — каже опет Вук Караџић — „слабо се кад ручало или вечерало без певача (и будући да је и г.
Систематски рад на бележењу и објављивању јуначких песама (и других народних умотворина) започео је тек Вук Караџић. Он је тај посао радио боље него ико пре и после њега. Мањи број јуначких песама (уз женске) објавио је 1814. и 1815.