Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па саже главу и уздахну... Ивану се готово сажали... Помисли: заиста му је тешко... И рече: — Немој се карити, драги ага, немој! Људи смо, па погрешимо. Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...
— Ама то је због мене било? Иван потврди главом. — Па ништа!... Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...