Црњански, Милош - Сеобе 2
Каже, жури му се – јако. Хтео би да стигне у Карпате, пре него што снег завеје Дукљу. Видев човека ван себе, Волков је мислио да је нека љубав, нека жена, ваљда, узрок
Исакович му рече, одмах, да се тог места у Токају, никако, примити не би могао. Жели, што пре, да пређе планине, Карпате, које деле земље, на путу у Росију.
Вишњевски тај план није одобравао. Биће онако, рече, са осмехом, Павлу, како је од старина остало. Карпате имају да пређу, или пре него што падне снег, или ће Исакович имати да сачека, идуће пролеће, у Токају.
Њему се са бременитом женом, журило да што пре пређе Карпате. Он је кренуо – судећи према једном запису у заоставштини Исака Исаковича – већ после пет дана боравка у Токају.
Ђурђе му је послао поруку из вароши Јарослау, у Пољској, да је сретно прешао Карпате и да је у брдима јесен, лепа, а пут, као код њиховог Варадина.
Каквих наша нација никад није имала! Брат је лагао, брату. Није било онда чудо да је, те јесени, навала Срба, кроз Карпате, била још једном, велика, и да је, у Токају, врева пролазника у Росију, била стална.
са свих страна, из Хунгарије, путници, који су ишли у краљевство пољско, скупљали су се на Дукљу, а сви су грабили да, Карпате, што пре пређу. Били су уплашени да их не стигне невреме, о ком се причало, да је, у Карпатима, страшно.
утиском љуљања у седлу, кад би опет узјахао, или сањивости, јер је био неиспаван већ давно, Исакович је, одлазећи у Карпате, имао осећај, да се растаје, све више, од свега што је прошло.
са лицем и стасом госпоже Евдокије, у сећању, од којег је бежао, његова, мртва, жена враћала му се и на том пењању у Карпате, на путу у Росију, кад би заспао.
Пут којим је ишао у Пољску, кроз Карпате, показао се лакши него што је очекивао. Лакши него што се причало. Осим цепаница, којима су кочили кола, на
За тренут падају на лице, сенком својом, али без трага нестају. Зачудо, тај иначе тако тврдоглави Исакович, прелазећи Карпате, зажеле да се и он измени, да заборави све што је било, а стигне, измењен, у Росију, куда је пошао.