Употреба речи картати у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“. Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.

Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо. Шта ћемо се картати? — Мало нас је, нек’ дође још когод. Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.

Међутим је Пера по свом обичају газдовао. Већ је више држао да се отац неће ни вратити. Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Па би ли се ти картао? — пита га враг, а он рече: — Бих. Кад то враг чује, сједе до њега на клупу, па се стану картати на крајцаре, али мали од врага однесе пун један буџак крајцара.

Кад већ у врага нестало крајцара, стане се картати на форинте, али мали и њих однесе, па и њих натрпа пун други буџак. Кад, види враг да му однесе све, скупи још око

Кад, види враг да му однесе све, скупи још око себе чудо врагова, па се стану картати на дукате, али мали и дукате однесе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности