Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп! поп! поп!... У ово доба?... Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана. — Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.
— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти. — Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама. — Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане! — Баксузи сте, чини ми се ви сви...
Африка
Затим развијамо географску карту и он ми објашњава како ћу ићи, где ћу шта видети, или где је какву бубу нашао. Кад му нешто сасвим смешно саопштим,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако је мало школа учио и само неке врлетне букваре видео, мало књига срицао, знао је географију. Учио је карту, у сирмијским хусарима, и питао се: откуд Чрногорци тамо? Митровиц. Да се враћа тамо, откуд је дошао?
“) – него и да прича, поучително, о седлу, о коњу, о пиштољу, о препонама, и прочаја. Научио је и да чита географску карту, у Осеку. Па је умео да нађе свако укрепљено место, низ Саву, и границу. Сваки манастир. Свако острво.
се међутим, ваљда зато, што га је мало знао, окомио баш на Исаковича, па му је доказивао, док су седали за шпилтиш, за карту, да је штета, што Исакович не остаје у Бечу, и што се не ожени у Бечу. Могао би да живи тако лепо.
На географску карту Русије, и Европе – за вечност! Када су Руси почели да силазе на Балкан, у ратовима, на картама аустријским пише, име
Ако неко данас, чак и данас, узме у руку географску карту те земље, у коју су ти исељеници сахрањени, у мору руског народа, наћи ће на карти, близу Миргорода, име места:
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Уосталом, ја и сам тада нисам знао, пошао сам на пут ма где. Када ми је кондуктер тражио карту, ја је нисам имао; кад ме је питао, ја нисам знао докле ћу путовати.
СВИ (престрављени): Он? НОВАКОВИЋ: Он! СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом). НОВАКОВИЋ (преврће карту у руци и размишља. Најзад одлучи): Нека уђе. АНА (оде). СПАСОЈЕ (једва се одважи): За мене не постоји.
XВИ СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ СОФИЈА (доноси карту): Господин. СПАСОЈЕ (чита карту): Господин Марић. Нека уђе! СОФИЈА (одлази).
XВИ СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ СОФИЈА (доноси карту): Господин. СПАСОЈЕ (чита карту): Господин Марић. Нека уђе! СОФИЈА (одлази). СПАСОЈЕ: Господо, опомињем вас, будите спремни на све!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. Љутито баци карту о сто. Сви се смеју. — Нећу се више играти.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Купио сам карту за филм »Празник у Риму« и сео у други ред партера десно. Сећам се добро, баш те недеље добио сам нов џемпер са
тамне ходнике и простране собе, у којима се чуло мешкољење спавача у сну, и тада, пошто је навукла резу — показала ми карту трећег разреда за Париз.
сам казао — из овог тла, из овог поднебља, и штатијазнам; на крају рекох да је страшно лепо од ње што ми је купила карту за Париз, али да ја, на жалост, немам уопште пасош, а она ме је само гледала са два свица кроз полутаму собе.
Наш херој је био изванредно вешт водич кроз јеловник и карту вина. Дошао је да слуша њене невоље, а испоставило се да је испричао све о себи. Слушала га је пажљиво.
путницу јер је непрестано био окренут леђима, а кад би случајно наишао ревизор, Лука би кришом додао девојци карту из блока, јер није било никаквог смисла да она плаћа вожњу са својим момком.
« Неки од њих, које је памтио по томе што су обично дуго превртали џепове тражећи новац за карту, враћали су се сада кућама као богаташи, са рукама препуним пакета у шушкетавој хартији.
Нико није ни приметио да су ушла два ревизора. Били су у цивилу да их не би препознали. — Вашу карту, молим? – рече ревизор девојци покрај кондуктера. Више није било времена да се ишта учини.
Више није било времена да се ишта учини. Стајао је између ње и Луке и он јој није могао дотурити карту. —Пустите малу! — викну неко. — Нова година је! —Гледај своја посла! — пресече га ревизор. — Платите казну, молим!
—Гледај своја посла! — пресече га ревизор. — Платите казну, молим! Али она није имала новаца. — Онда личну карту . . . Ни личне карте! — Ја ћу платити за њу... — промуца Лука, вадећи новац из кондуктерске торбе.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) „Милујете ли белило и руменило?“ ДЕВОЈКА (извуче): „Ја би се за апотекара удала.“ МЛАДОЖЕЊА: Е, да! (Извуче једну карту.) „Колико година имате?“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.
“ ДЕВОЈКА: То верујем. (Извуче.) „На чему ви љубов оснивате?“ МЛАДОЖЕЊА (извуче карту): „Имате ли новаца?“ ДЕВОЈКА: Као: без новаца нема код мушки љубови. Није ли тако? (Извуче.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У читаоницу сам се увукао готово кришом, чланску карту годинама нисам обнављао. Запутих се у сутерен, у одељење каталога.
Само је једанпут, једном песнику, и то дечјем песнику, било дано да заигра на ту карту, да покаже широкогрудост према јаким сазвучјима и проскрибованим речима.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Окрњен му је углед, како ће онда моћи да просперира? Моро је играти на неку јачу карту. А кадија је ко родна година! Знаш ли ти шта значи: кадија? То није човек, него мост који води право увис!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена? Онда му она извадивши ону карту рече: — Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
прзнице заводе ред на измаку овог дана у коме су све мачке црне и сваки је играч у исти мах на реду да баци своју карту на чоју пред лихвара који нам је изнајмио живот да нас после кињи.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
О тој карти ми је висила сва судбина! ТРИФУН: Не треба никад све на једну карту сецовати. ТАНАСИЈЕ: Мислио сам да се извучем из стечаја и кредиторима сам обећавао да се стрпе док умре Мата, а он
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је тамо и командант пешачког пука и команданти његових батаљона. Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ...
Онда је полако помаља и жмиркаво гледа. — Пих! — баци Душан карту и стави грош на точак. — Ваљда и ти, попе, сада увиђаш да је боље добити грош, него изгубити динар. Шта ћеш...
А маршујемо баш у правцу Саве. Близину њену осећамо по свежем поветарцу. Потпоручник Александар гледа карту при месечевој светлости и каже да пут којим сада идемо води право на обалу... Војници слушају и сумњичаво врте главом.
Стигли смо брзо у село. Капетан Јован на зиду једне куће разапе карту и, гледајући према слабом осветљењу фењера, повуче оловком праву линију од Барошевца до Младеновца.
Командант је седео за столом и, чини ми се, гледао неку карту. Кад сам ушао, није ме ни погледао. Отпочех: — Господине потпуковниче, на рапорту сам... — Знам!
— Сва су ти леђа уваљана у блато, да подсећају на географску карту. Решавао се Александар да крене за Београд. Али из дивизиона су стигла наређења којим су наговештавани скорији
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Делегација Народног вијећа издаје нам једну цедуљу, која важи до Загреба, за железничку карту. УЗ ПЕСМУ „ВЕЧНИ СЛУГА“ Фебруарска револуција била је побуна војника у рату, октобарску су наставили цивили,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље! Али сви су купили карте, ниједног шверцера нема, Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу
бих кућу и кућиште — Боље ја него други да је униште — И да раскрстим целу ствар ту, Узео бих доживотну возну карту За све што плови, лети и кружи, Пошао бих на Северни пол ил на јужни, С копна на море, с мора на копно Пазећи да
” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру, слезину, И тражи да увис дигне табане.
Професор математике, који је имао лепо мишљење о мојим огледањима у стиху, дадне ми пара за возну карту. Исте вечери законачим, на Чукарици, у кухињи
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
нова експедиција, сакупљен доста обилан и поуздан материјал за проблем јегуље; подаци су одмах преношени на велику карту Атлантског Океана, из чега се имала јасна слика онога што се у то време могло сазнати о питању које се имало у виду.
На молбу Франклинову капетан Фолгер му је нацртао и карту тога тока од њеног почетка у Мексиканском Заливу до завршетка после Њу-Фундлендских вода.
Мори је тако унео потребне исправке и допуне у карту капетана Фолгера. Од тада су поједине научне експедиције подробније проучавале Голфску Струју.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Даје га владика кнезу Јанку да га попу поврати. КНЕЗ ЈАНКО (гледа га) Дивна писма, јади га убили! Красно ли је на карту сложено, као да су кокошке чепале. СВАК СЕ СМИЈЕ. КНЕЗ ЈАНКО ДАВА ПИСМО ПОПУ И ГОВОРИ МУ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Но ти се молим, Господару, дај ми карту на кнеза, нека ме чојак причека до јесени; продаћу нешто ситне стоке, а и измучићу што, па ћу га подмирити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
дали ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?” Онда му она извадивши ону карту рече: „Истина | је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије
Цар допусти, и старац уљезавши поклони му се и пољуби му руку и метне му карту на кољено. Цар узме и прочативши је рече му: „Добро, старче мој, сједи, ја сам данас цар, али да сам и просјак, ја ћу
Цар изнесе књигу и почну прво градове дијелити: „Овај“ рече „мени, овај теби“ пишући све на карту, доклен све подијеле од највишега града до најмање кућерице.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Заузми положај иза оне бандере! (Танаско стаје иза бандере и осматра, с пушком на готовс. Манојло развија карту, покушава да упали батерију, али му не успева.) МАНОЈЛО: Запиши да се требују батерије!
ТАНАСКО: Боље да нађемо нешто склонитије! МАНОЈЛО: Морамо да останемо баш овде! Видиш ли ову карту? А ову линију? А ову тачку на врху линије? Е, та тачка, то је то где сад стојиш! Ту нас је довело!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пружи ми кутију са жутим ималином коју је опет била заборавила и коју ја оставих у џеп горњег капута, па одох да узмем карту. Разуме се да путујем брзим возом. Јер кад човек путује, треба да путује господски.
А на другој станици уђе кондуктер, прегледа карту, обрачунасмо се, то јест исплатих му колико сам сматрао да вреди његова изузетна пажња па остадох сам да, уз пријатно
загрлих и плаках заједно с њим, али одмах затим он се прибра и стаде ме умиривати: — Ево — пружајући ми једну дописну карту коју узе са стола. — Читај ово.
— Читај ово. Па се благо и нежно насмеши, те ја приметих јасно колико му сад беше лакше него малочас. Узех карту и познадох рукопис његове жене. Она је писала о малој кћери њиховој која је о себи говорила: „Ја нисам више мала Боба.
И тек сад схватам шта то значи продужити душу, надживети се. Ову су карту пребацили Бугари преко жица. Кад сам је примио ја сам се обнезнанио од среће.
Срећан сам што сам отац, увиђам да никад нисам био тако озбиљан као сад. Побратиме, узми читај ову Бобину карту. Ја сам уверен да ти братски делиш моју радост. А ја ти се заклињем да ћу све преболети, ње ради.
Узео је Митар карту треће класе са повластицом, па је, не растајући се од свога куфера, у коме се још пуно неких ситних стварчица његовога
предвидео да оним Београђанима који би у његовој задужбини примили скромно уточиште, обезбеди свега по једну повратну карту од Беча, над којим се, постоји дубоко веровање, још вије његова племенита душа, па све до Београда, докле је чак
потпуном праву, и да треба примити његов искрени савет да се одмах врате у Србију, па макар се он побринуо за повратну карту у посланству (где се он поред праксе на служби налази), као и за пристојан путни трошак његов и његовог колеге комите,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Треба се помирити с тим да у оваквим случајевима објективне могућности имају у руци увијек једну карту више него они који оборужани фантазијом крећу да те могућности открију и на прсте поброје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена? Онда му она, извадивши ону карту, рече: — Истина је, честити даре, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Дух заветне мисли и вековних снова, Као труба правде цео народ зове: И огромна буна огромних окова Црта нову карту, пише дане нове. О, како је дивно то доба прегнућа, Историја кад се ствара пред очима!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- А, ти бунтовно дерле, зар мислиш да ћеш таквим одговорима заслужити бесплатну карту из Гензендорфа до Беча и натраг?
То ме је подсетило на моје добре пријатеље Американце који су ми пре годину дана купили карту прве класе од Беча до Прага и сместа сам се одлучио да окушам своју срећу у земљи Франклина и Линколна, чим уштедим
Све што сам имао на себи било је једно лако одело. Остало што сам некада имао претворио сам у новац да бих купио карту за брод. Није ми преостало ништа новаца да бих могао купити струњачу и ћебе за мој лежај на броду.
Покажем једном младићу, који је стајао с друге стране пулта, своју чланску карту и он је подписа пре него што сам тражену књигу и добио.
Ову књигу су ми препоручили моји амерички пријатељи који су ми платили карту прве класе од Беча до Прага. Име ове велике жене, уз имена Линколна и Франклина, Американце које познајем, помогло ми
Извадио сам карту од Лондона до Луцерна. Преостали део пута, од Луцерна до Идвора, још нисам решио и оставио сам га отвореним до доласка
који ме је сада ословио са Гнедигер Хер (милостиви господине), када сам му у близини Генсендорфа показао своју карту прве класе, био је онај исти човек који ме је пре једанаест година назвао српским свињаром.
Извадио сам карту од Лондона до Луцерна. Преостали део пута, од Луцерна до Идвора, још нисам решио и оставио сам га отвореним до доласка
који ме је сада ословио са Гнедигер Хер (милостиви господине), када сам му у близини Генсендорфа показао своју карту прве класе, био је онај исти човек који ме је пре једанаест година назвао српским свињаром.
Ћипико, Иво - Приповетке
и приљубио се уза њих, а те мисли нијесу него свагдашње чедне жеље да заслужи слободним, лаким радом комад круха и карту духана.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Е, 'ајде, поздрави Дару и зета. Довиђења! (Оде.) XИ ЖИВКА, НИНКОВИЋ АНКА (пошто је Васа отишао, уноси карту). ЖИВКА (чита): А, господин Нинковић? Нека изволи. АНКА (пропушта Нинковића, а она се повлачи).
Петровић, Растко - АФРИКА
Затим развијамо географску карту и он ми објашњава како ћу ићи, где ћу шта видети, или где је какву бубу нашао. Кад му нешто сасвим смешно саопштим,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Играмо на последњу карту: или-или! Све је у напрегнутом стању ишчекивања, као запета пушка. Цео се фронт утишао. Тако је увек при заласку
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Па знате како је... био жандар у Београду, пред министарским вратима. ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! (Узима карту и чита.) „Алекса Жуњић, срески шпијун”. (Говори.) Па је л' он луд? Откуд се јавно каже да је шпијун?
Ћипико, Иво - Пауци
—Моја је крава, — вели Илија, — зна све село... Имаш ли карту од суда?... Па, разгледавши краву, вели: —Нема на њој никакве биљеге... —Нема, али има свједока...
— Дану, — јави се— видите ми ову карту! Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. — Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и
— И извади је из џепа и хтједе да сјаше. — Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту. Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. — Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић.
Ја сам примишља... Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате! Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге. У за час сам то учинио!
Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу. Нада њу се надвири и владин достојанственик. — Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.
— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетнипу, и нагло се одмаче. Иво погледа у њу: Јоханн Кутсцхеwицх к. к. Статтхалтереи Цонцептспрактикант.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја прилажем овоме писму једну карту неба, и Ви ћете на њој, драга пријатељице, наћи тај небески екватор, па можете сваке ведре вечери наћи његов положај и
Срећни случај је хтео да је, таман у то доба, астроном берлинске звездарнице Бремикер довршио своју карту баш тога дела неба, на којој је уцртао све звезде тога краја, посматране и снимљене прошлих година.
Ту карту опремио је Гале за своје посматрање. Пала је јасна звездана ноћ. Високо над хоризонтом оцртавао се Козорог.
сва три велика средоземна полуострва, Балканско, Апенинско, Пиренејско, Тунис, Алжир, Атлас, Енглеску са Ирском, живу карту Европе.
Ова карта исте размере, то је „Мапа Селенографика“ Бера и Медлера. Ову „Карту брегова Месечевих“ израдио је Шмит. Преко тридесет година радио је на њој, већим делом под ведрим небом Грчке, где је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Учитељ из места му је дао био карту Балкана, објаснио лепо боје и знаке, и мајстор Коста је безмало и спавао с том хартијом.
Не богзна шта, али редовно. Те партије постадоше веселе сцене у дому фрау Розином. Фрау Роза се не карта, али разуме карту, и седи поред играча.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он је мењао кафане, али своју намеру да и даље пије није мењао. Четвртог дана, он доби поштом једну карту адресирану: „Господину Илији Станојевићу глумцу. Београд: Кафана „Руски цар“. Пострестанте.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Да видим још и то! — Онда застаде, и као да говори са собом: А после ћемо пешачку карту па кући. Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити.
Када смо се ујутро пробудили, пред нашим очима издизале су се огромне планине, као неки бедеми. Узели смо карту и осматрали. Пред нама је Суботско поље.
Осматрао је кратко време, онда поздрави потпуковника. Хвала лепо! — и одмах извади карту, на којој је једном сламком мерио одстојање. За то време водници су контролисали постављене топове.
— Господине капетане, хоћемо ли да поставимо телефон? — Нећемо. Командоваћу из батерије — говорио је гледајући у карту. Али наједном се обрати Таси: — Шта ти је то? — Јагње, господине капетане. — Откуд?
Соко се диже као какав бедем и он ти заклања даљи видик. — Ево, имам карту — упаде потпоручник Светислав, и завуче руку испод јастука.
— Дај овамо — рече капетан Радојчић, узе карту и разапе је на Светислављевим грудима. — Ево га! — рече Светислав и показа прстом на десни крај карте.
— Видиш ли ове урвине? Твој Кожух, „ујка да га вика“. Сва тројица гледају у карту. — Видим да је нешто огромно. Али не могу да му ухватим почетак и крај — говорио је поручник Мишић.
— Чекајте да вам ја објасним — говорио је капетан Радојчић, и он преклопи карту. — Откуда ви знате? — пита га потпоручник Светислав.
Је ли тако? Она двојица ћутала су и посматрала га замишљено. — Дај карту!... Ово је Црна река... Она скреће. А у углу који прави налази се Кајмакчалан. Разуме се, повучен мало уназад.
чекајте да видим — он узе карту. — Двадесет пет, двадесет пет — додаде потпоручник Светислав. — Јесте... Две хиљаде пет стотина двадесет и пет...
— Запамтио сам добро и, кад се вратим у земљу, тражићу лоз са тим бројем. Капетан Радојчић је посматрао карту, па ће рећи: — Јест, тако је!... Сад замислите ону вертикалну пречагу.
— Заборавили сте да споменете и Кајмакчалански поток, око којег смо се крвили. Капетан Радојчић погледа у карту. — Да. Планински масив је у облику крста. Из доњег левог угла извире тај Кајмакчалански поток.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Авај овако, топографски, нека сте само здраво, Прилазећи женама увече да их љубите. Бацивши поглед на икону и на карту света Вама се чини, кад прилазите жени да је љубите, Да је та карта она крпа узета Са рањавог лица Исуса Христа.
ипак, у брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту овога света!
што си раније имао и што би му послужило као јемство да се ти враћаш са по пута - а не само зато што си и последњу карту проиграо, смрвиће те! са своје злоће не пате! Мени је свеједно.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Моје је да заиграм страшну игру... — осмехну се Варалица у себи: у картању је он код своје куће, познаје карту с леђа, по мирису јој вредност зна. — Почињи! — развали орлушина кљун, а Варалица се насмеја. — Не смеј се, но играј!
Гракну орао и окрену се да види шта га то у леђа пуцну. Варалица испљуну карту и пљесну руком: — Добио сам! — Видим! — обори главу орлушина. — Или је срећа, или је твоја вештина тако хтела!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Остали су већ били полијегали простријевши пода се неке ствари из Мачкове радионице: вреће, картоне и географску карту. Убрзо је заспао и Јованче.