Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пас колико каса, да све управ иде, отишао би у Америку, али он трчи којекуд — док исплази језик. Леност, дакле, и беспоредак једнако
На пример, хрт кад беспослен каса, он иде којекуд, а кад се за зецом пусти, лети управ како тане. Тако и ми, гди је потреба и гди можемо најкраћим путем
На то свак мрзи, баш ако ће знати да се њега нимало не каса. Свето, благосоздано, безлобно јестество! Покажи људма све пријатности и блаженство чистоте срца и нарава, да блажени
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — а он сирома бризну плакати и сузама лице му се обли. Дај ми сад онога јунака и иноверца, кога се ништа не каса као нас, да се држи и не заплаче, ако има и камено срце. Сва се вечера у плачевно позорије обрати. Ту је г.
То је дело, вели, у себи врло деликатно, то се каса султана и његове внутрености, „а ми смо са Отоманском Портом у врло голему пријатељству”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Још мало па ће и сунце превалити за планину. Поп на вранцу каса напред, певуши неки тропар, често се осврће на Вују и жури га: — Терај, море!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Смрдић је магарац. Каква каса? Ми смо народ а не други, и што је народно, то је и наше. НАНЧИКА: Тако је. Какви су они пет стотина форинти што си
Него да поделимо касу, па да бежимо у Србију. ГАВРИЛОВИЋ: Забога: како ће се каса делити кад није наша! ЖУТИЛОВ: Ја знам, ви би волели да падне Маџарима у руке. 10.
СМРДИЋ: Колико сам заграбио? Чујем да су ми из куће однели све. ШЕРБУЛИЋ: Платила је каса одборска. Али ја ни службе, ни врага, па да ми однесу двеста мерова жита и сто акова вина.
СМРДИЋ: Што им драго! Ено код патријарха народне касе. Нек ишту од њега. ГАВРИЛОВИЋ: А гди је наша општинска каса? СМРДИЋ: Шта знам ја гди је. Треба и нама живити; зато смо били чиновници војводине.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Да савлада своју проклету болећивост, Милош се, као и увијек, спасава шалом. Обзире се на интенданца, који омађијано каса за њим, више из очајања него што га туда води његов посао, и пита га намигујући: — Бројиш ли ти ово, Сакане?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Мита: И сад је остао у квартиру одговорити министру финансије, који је навалио да му преда управителство свију каса у монархији. И ја сам му говорио да прими тако важну службу, али он никако неће.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Тамо су опет Прока са Гином. Узели ону собу где стоји покојникова каса и Гина по цео дан плаче крај касе. А тамо је горе Трифун; нашао у трпезарији један стари шпил карата, па сам самцит
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно МИСЛИТИ И договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.
седнице, за путовања министарска у стране земље, то министри решише да покупе за ту цељ све депозите државних каса, где је депонован новац приватних лица, да на тај начин помогну отаџбини која цвили у невољи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Код касалове куће. — Кад ко за што пита, па онај који се пита неће право да му каже, него га вара, тј. да каса једнако узалуд. Кокша из Дивоша. — Одговори се, у Срему, кад ко запиткује: ко? Крвав испод коже.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Што се каса познанства себе, правда, да је врло мучна ствар, будући да колико невежество, толико и много више самољубје затварају
Но, верујте ми, чада моја, даја без сваке шале беседим. А шта се каса женски[х] очију, оне не ваља да се с њима одвећ поносе. Што су год женске очи човеку, то су и човекове жени.
Што се првога каса, врло је мало потреба говорити, јер сам ја мало повише казао да је љубљење м. грљење верни[х] и љубезни[х] супруга од
Баната, у Босни, у Хорватској, у Славонији и у Сербији народи су весма милостиви и одвећ сродства љубитељи; и што се каса у старо време, весма похваљене добродетељи гостољубија, заисто, у том ови народи ни једном нису фтори.
Не ваља ни ово што се Корфа каса молчанијем преминути: да како сам ту дошао из Албаније, желио сам поћи и усмено благодарити старици игуменији на
ово на расужденије богу и цару и свим паметним људма који маре и којима је све то важно и велико што се человеческога каса рода. Реч је овде о двема женами, о којима никада не могу помислити да чувствително моје о њима не соболезнује срце.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Неко их лаким прстима пипка. Осушена семца. Заустави дах: срцу не може ништа; оно брзо каса по сипкавој тами, прободеној оџацима и јасеновима. Није она крива. Она кућу држи, имањем управља, у трговини помаже.
разбистре ум и поново врате чеону кост на оголелу скраму мозга, по којој палацају посечени живци у такту коњског каса. Кад је ушао у Паланку, коњи су по навици ишли полако, он се упита: Шта ћу ја овде? Зашто сам дошао?
Здепаста као пањ, црни се на снегу. Сељаци је опкољавају, галаме да не би ћутали, сулудо весели вичу да је каса хиљаду пута већа од печата. — То је наша власт. А власт је каса. Власт је државна тежа од планине.
— То је наша власт. А власт је каса. Власт је државна тежа од планине. На што нагази — то нестаје. Али сад ја јашем њу, нашу касу и нашу власт.
— Ја сам Стева Чађевић, председник општине преровске. И радикал! А ко си ти? — Ово је каса! Ово је власт! — виче старац стојећи на каси. Официр се окреће и командује: — Вод у стрелце! Пушке на готовс!
Тамо где се сунце заклало на планини, диже се неколико великих љубичастих клобука. Модрина прелива снег. Црни се каса и стоји усправно, врâне се мртваци у сукненој одећи, разбацани по снегу око касе пред општином, чији печат Аћим греје
Народ кука на њих и странке дођоше. Народ јурну у странке. Сељаци нањушили мрс, јер од свих каса, државна је најдубља. дођеш ли на власт, дижи! Биће нешто и за сељачки свет. Брже од књажева, поче власт да се мења.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па тежак, велики кључ што се, уз звекет других кључева, са неком језивом претњом, окретао и вртео у брави, као каса, гломазних врата његове ћелије. Онда уђоше неки људи и окружише га.
касу да цела паланка примети мој долазак, а пред станом веренице зауставити се наједанпут, нагло, усред оног бесног каса и треска калдрме.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ловац чак у Африци Лови љута звера; Волар тера волове, А бекрија кера. Писмоноша хитно, хитно Каса неуступно; Слагач слаже ситно, ситно, А новинар крупно.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати? И гроб и каса — чудна прилика! Руком се ниси злата такао, А већ ти душу мори пакао!... ВУК: Е, е, да смешна човека!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
његових песама, а неизвесно је да ли одиста само превода, као да су пропали („Што се његових стихотворних дјела каса, има јешче у рукописи, која се хране у Мохолу код матере његове, која су, по слишанију, преводи”, каже Лазар Бојић,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рана му је зарасла и мада још помало храмље, осећа се толико добро да понекад узјаше коња и тера га да каса укруг у доњем дворишту. Ове године су кише рано почеле. Магла испуњава долину по цео дан.
он, Матија, прек човек, пикљив човек, мрзовољан човек, да је ту дошао, да ће ту остати, да никако нема намеру да обноћ каса под неком од њих, него ће се одмарати и мирно спавати.
да се определим да ли ми је милије што ћу ускоро кроз гушу пропустити ту дивотну ватрицу или што ћу гледати како грбо каса под Доротејем. Нешто ми топло око срца. Згодно ми. Уопште не сумњам да ће лонци затајити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
имати утицаја и на банчин кредит у иностранству, сакрила се, по решењу управног и надзорног одбора банчиног, измеђ' каса у којима је банчина златна новчана подлога.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није морао да се мучи да је отвори: врата су висила о једној шарки. Али, каса је, свеједно, држала до свог достојанства и љутито викну дечаку, маминој мази и јунаку: — Не додируј ме, чујеш?
Заурлаће сирене, дојурити полицајци и кола с решеткама, па те одвести тамо одакле изласка нема... — Од муке каса закашља, последњим снагама бранећи своју тајну.
— Од муке каса закашља, последњим снагама бранећи своју тајну. Али, дечакови прсти били су јачи и тамо где је каса тврдила да леже бисери и дијаманти — зевну празнина!
Али, дечакови прсти били су јачи и тамо где је каса тврдила да леже бисери и дијаманти — зевну празнина! Каса ојађено јекну, а столица којој је недостајао наслон насмеја се на сав глас. То је чувено сусеткино благо, значи?
Дијаманти и рубини, царске минђуше и краљевске наруквице — о чему све није причала каса у ноћи док је над кукурузима растао месец, а из града допирала потмула бука трамваја.
Столица се насмеја још једном, али тише. Никад се не зна: царско је и на ђубришту царско! Каса свечано утону у ћутање.
Њој је бар остало као утеха да се сећа некадашњег сјаја и величине, чега би се остали могли сећати? Каса опрезно шкрипну вратима да би отерала пољске мишеве који су у њој већ почињали да се гнезде, али ко се још мишева
— рече и хитну котлић у канту за отпатке. — Тачно ту ти је и место! — подругну се столица без наслона, а каса се наглас насмеја. — Никад се не зна! Запамтите: никад се не зна! — рече шешир украшен пауновим пером.
Чији би могао бити тај глас? Осврте се дечак око себе, али од другова ни трага, ни зец ни лисица да протрчи. Каса и котлић посматрали су га без речи. Само се чуло како ветар пролази кроз оштро лишће кукуруза.
Када је отворио очи, над њим је било модро, звездано небо. Око њега су сви спавали: и метла, и столица без наслона, и каса па чак и дечак танак као гранчица спавао је наслонивши образ на длан.