Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад наиђосмо у гај, обузе нас шумска хладовина и ја се чисто тргох. »Шта ја ово чиним ?... Докле ћу да касам за њим као лудак!... Код њега су спискови, може да учини ако хоће...
— Ехе... опет он промрмља и коњ пође брже. »Ама шта сам ја луд? стадох мислити у себи: дао му коња и сам касам уз њега као псето, а он неће ни главе да обрне, неће ни да ме посаветује, ни једне речи ...