Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зажмири Павле, гледа у онај земљани судић, и чека да му мати узме руку, па његовом руком обухвати касицу, дигне је и затресе: — Чујеш ли, како једва говори: не котрља се више ништа, пуно је!
то је ваљда златан змај? — А кад ћеш, брајко, толико новаца скупити? — Ма имам и ја касицу, али што метнем, опет истресем. Само пуцнем прстом, а моје крајцаре ме познају, и одмах излазе.