Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Сад помишљам какав ли догађај, какав ли катаклизам мора да им се учинио тај одлазак — њима, којима је ваљда било непојмљиво да се уопће може живјети негдје ван нашег
Просједа се читаво језеро. То није (та схватите, људи!) само моја смрт, то је катаклизам свега! Нашим нестанком нестаје све, баш све, па и само мјерило постојања и непостојања.
Има ништавних, безначајних живота. Безначајних смрти нема. Свака је смрт свеопћи догађај, свачији догађај. Један мали катаклизам. Једна црна рупа без дна у тијелу козмоса. Смрт искупљује сваки живот. Живјети се може и неозбиљно, и неодговорно.
жртвује другу половицу; она неће оклијевати ни часка да ради утажења свог ништавног повријеђеног ја изазове опћи катаклизам.
Ето пред вама све могућности, одлучите ви! Да Атханатик учиним доступним свима! то ваљда не — то би тек био катаклизам, смак свијета!