Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Оћи да пропадни свет! ЈУЦА: Збиља, да ми дате по форинте да се купе жице. ЈАЊА: Какву жицу? ЈУЦА: Катици на гитар. ЈАЊА: Кирије имон! Колико сум крајцари већ дао кроз то проклето гитар!
КАТИЦА: Ах! С њиме нећу моћи. ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, МИШИЋ МИШИЋ: Слуга сам понизан! (Клања се прво Јуци, потом Катици.) ЈУЦА: Службеница! КАТИЦА: МИШИЋ: Ја сам чуо за неки несрећни случај. Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу?
Камо стрећа да можи да ископа две акове дукате, да дâ вама сто, Катици сто, да будете стрећни! ПОЗОРИЈЕ 6. БИВШИ, ПЕТАР ПЕТАР: Господару, не могу људи више да чекају.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години. Шта ће бити доцније? Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп,
Сад извади из сандука што је накуповао. Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми. Катици лепе мараме и хаљине. Катица се удаљи. Донесу кану. Господар Софра пуни први пут талијанску лулу.
— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.
Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици. Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. Време је ручку.