Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чу да Симка закука, али помисао да сиђе и брани жену брзо замре у страху. — Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло. — Не дирај Симку, заклаћу те! Разабра Николин глас.
што су галамили, смејали се и звиждали само до вратница и лесе високих, мрких јасенова, да би замукли чим би ушли у Катићево двориште.