Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ако има греха, нека све иде на моју душу. Био си запустио кућу и послове. Не корим те. Такви смо ми, Катићи. Ти и то што ће доћи на свет, једини сте ми.
воде на вешање, неће да туђе семе његово буде, да његову кућу и њиве наследи, и накоти децу што ће сва да се презивају Катићи, па и треће Адамово колено да се хвали пред људима да му је прадеда био Аћим Катић, онај кога су обесили кад је краљ
Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу. Како то они шапућу кад их он на два корака не чује? Јесу опасници.
Помор завладао по народу. Чујеш ли звона? Само ћете ви, завереници, да останете живи. Да сте ви Катићи луди од реда, ви бисте свим манастирима по Србији по сто дуката дали да калуђери недељу дана читају молитве за живот И
Ђорђе цвокоће. Према небу се назире спљоштена глава дрена. Крај њега се Катићи сахрањују. Спотиче се о каменове, заобилази гомилице влажне земље, где се по ваздуги дан истоварују преровски житељи у
Требало је да сви ми с Луком угинемо на киши, у врбаку. Због тога су га мати и отац оставили. И сада ми, Катићи, случајно живимо. Морао сам раније то да знам. Бог ме је Ђорђем опоменуо. И Вукашином.
Твоја деца ће бити Катићи, унуци надалеко чувеног радикалског вође Аћима и сина му трговца Ђорђа. Тако ће да их запишу у црквене књиге.