Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, Свет може дворити њега, ал' Катон грађанин неће!“ И Катон одржа клетву.
“ И Катон одржа клетву. На гозби код свога сина, Он призва Корвуса храброг на пехар самоског вина, И кад је Утику малу покрило
Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава, Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава.“ Тако збораше Катон.
“ Тако збораше Катон. Кад поноћ суморна дође, Роб један упали факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А затим, разгрнув тогу, страшним се удари мачем. И онесвешћен паде.
он страшно изврши дело: Раздерав завоје своје, утробу дохвати смело, И залуд прилете робље - утроба пуцати стаде, И Катон завали главу, и мртав пред сина паде. 1890.