Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула. Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
̓ (да му дође писар), и понуди нас да седнемо. Помози, Боже, поврати се наш паша! Кафа се донесе и разговор се поведе колико ће која нахија дати војске.
Јевтимије [Ивановић], ондашњи прота земунски био самовидец, који би може бити и боље казао. Одемо у собу гди се кафа пије. Студенички архимандрит Мелентије [Никшић], стари Василије [Радосављевић] и Самуил.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све. Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио, пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала
— А где је вама кафа, госпођице? — Ја не пијем! Тáта каже да узбуњује крв и не дâ спавати. — А пијете ли бар белу кафу? — Да. — А пунш?
И опет је ишло лепо и код попова и код младежи. Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ексцелент виц! Дође кафа. Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу. Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те
— Ексцелент виц! Дође кафа. Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу. Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сви се кикоћу и церекају, а неко се загрцнуо те му кроз нос цури црна кафа па још већи урнебес. — Је ли, а пише ли ти мала Жана из Клермона? — Мала Жана из Клермона?
Африка
Уче ме да разликујем кафу од кафе, по њеним руменим плодовима увијеним у меке црвене опне. Крупна кафа из Сикасоа и ситнија из Конакрија доносе по два плода годишње.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Седели су и жвакали гледајући се као да су једини на свету, а онда је отац рекао да је Станикина бела кафа нешто најбоље у Каранову.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”. Сложе се за последње. И кафа се донесе. Играли су на мале новце, на крајцаре. Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.
Ишту јести, пити; све се служи. Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија. После вечере пије се кафа, па опет вино.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« — Малом се пишки... — казаће његова жена. Онда ће пити веома слатку кафу. Кафа ће бити слатка због тога да гости не помисле како се штеди на шећеру. Онда ће се сетити да није ништа донео кући.
Може, ако њена другарица није тамо. Није била. Пре но што је проврила вода, он је кључао од љубави. – Чекај, а кафа? – рекла је девојка која није носила грудњак. – После ... – После чега? – После овога...
Непроспавана ноћ у возу и предуги дан у коме је попушила безброј цигарета и попила десетак црних кафа, учинили су своје; она је — о, господе! — она је осећала ужасну глад.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— У шта играмо, Швабо? — пита га Јова. — Са једна кафа! — вели Шваба. — Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте, па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком,
— А ко блатила моја кафа, а, Швабо? — пита га Јова. — Ја платила, — вели Шваба. — А ко пила кафа? — пита Јова. — Ја платила, а ти пила, —
— А ко блатила моја кафа, а, Швабо? — пита га Јова. — Ја платила, — вели Шваба. — А ко пила кафа? — пита Јова. — Ја платила, а ти пила, — вели Шваба. — Охохо! — вели Јова. — Ама је слатка! Татлија и кајмаклија!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула. Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И кафа је била скувана у лонцу, и мезе је било спремљено, све је било спремљено. Али узалуд кад никога нема да га угостимо и д
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: Јесам. ЉУБА: Ево, мајка. СТАНИЈА (гледи): Што је ово? ЉУБА: Кафа. СТАНИЈА: Како кафа? Жута. ЉУБА: С млеком. СТАНИЈА: Ко пије кафу с млеком? Млеко се пије само. ВУЧКО: И ја кажем.
ВУЧКО: Јесам. ЉУБА: Ево, мајка. СТАНИЈА (гледи): Што је ово? ЉУБА: Кафа. СТАНИЈА: Како кафа? Жута. ЉУБА: С млеком. СТАНИЈА: Ко пије кафу с млеком? Млеко се пије само. ВУЧКО: И ја кажем. Ама господа...
ЉУБА: Зашто? То је добро. Ево са земичком. Умачи само. СТАНИЈА: Кафа се не једе, него се пије. ЉУБА (смеје се): Пробај само. СТАНИЈА: Не могу ти, кјерко. Него дај ми кафу, ако оћеш.
СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел? 5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф. Ох, ох! Благо оном, ко ће да гу пије. ЉУБА: Однеси мајки. СТАНИЈА (окреће се): Кјерко, ја би ти села.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. (Напије се ракије, пак се потом стресе.) СРЕТА: Је л’ да је боље него кафа? Пак ћеш данас опрати и собу. СУЛТАНА (ђипи): Шта?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
хоћу да кажем да је све толико сређено тамо код њих, да онда млади људи протестују против те глупаве сређености, белих кафа, белих кошуља, компјутера, благостања и свачега, па изводе то дешавање, то јест хепенинг.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Библиотека: словни пород - дела. Под слабим светлом душе дижу поклоп. Мирише кафа - дељен топли оброк. Октóбар пали брегове Баната. Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Видећете, ствар је врло једноставна. ПОЈАВА В ПОРОДИЦА, ПРЕЂАШЊИ АГАТОН (испред осталих): А, а... кафа! Доцкан мало, али можемо и овако с ногу! (Узима шољу и у два гутљаја испије и настави пут.
ТЕТКА: Остави, дете, ту бригу; имамо доста других на врату. Него, узми тај служавник па 'ајде. Кафа се потпуно охладила, а, велиш, неће ни да је пију. ДАНИЦА: Па јест! (Узима служавник и полази са тетком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А и потпоручник Александар и ми остали такође. И мало спуштеним гласом он запита: — Шта вам је то? — Кафа, господин потпоручник... врућа, ево видите! — па му поднеше готово под нос, да би га одобровољили.
— По кучићи... Насмејасмо се. А смеју се и њих двојица. — А у село коморџије из штаб... баш кувају кафа. А Таса каже: „Добро вече“, а и ја кажем. А онај чучнô и меша, а покрај њега две кутије пуне са шећер и кафа.
А Таса каже: „Добро вече“, а и ја кажем. А онај чучнô и меша, а покрај њега две кутије пуне са шећер и кафа. А ја мигнем случајно на Тасу, а Таса одједном занемоћа у трба и понесе у мрак оне две кутије.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
истина је била, Ја се драгом у њедра савила! У њедрима срма — џуздан била, Гдјено стоје гроши и дукати; А у јутру кафа у филџану, Не би ли ме у кафи попио, Не би ли му на срдашце пала, Да ја видим свога невјерника. 115.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!
Збогом! — вели Срета и одлази. — Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека.
Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике. И Срету обузме нека милина и неки понос.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа. Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. 207 12. КРЕПАО КОТАО. 208 13. ВИНА МИЈЕХ И ЊЕГОВА ПЈЕСМА. 209 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. 210 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. 211 16. КУДРОВ И КУСОВ. 212 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19.
оставио сам их пријатељима твога мужа и мога покојног оца.“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу.
Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу. Кнез помисли | да је кафа највиша част, и науми кад се крсно име служи, те купи мало кафе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ево, одмах предузми власт у своје руке, и гледај да се уведе ред, да се спречи пљачка. Каква те кафа сад снашла! И предавши му „декрет“, два референта се вратише к штабу.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
не и противуставна мера спроводи се сада у овој земљи да би се спречило конзумирање алкохола, а ипак је чињеница да су кафа, чај, цигаре, те жвакаћа гума и други стимулуси којима се слободно одаје чак и незрела омладина, много штетнији за
Ћипико, Иво - Приповетке
Народ одоздо, с мора, све више придолази; дубрава испод цркве испунила се столовима и кућним посуђем, пије се кафа и хладно пиће, чује се погдекоји поклич продавача, да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није настало право
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; пак опет кафа, шећера сувише. Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, пак најпосле заспала под асталом.
мало нисам заборавила торту, то сам баш сама мислила месити; то је особито јело, јошт ако ће после конфект доћи. Кафа раствара све, даје добро скувати, особито женским персонама. ФЕМА (окренута огледалу): Мико фо!... Мико фо!
ФЕМА: Коми фо! Не би ли добро било мало проћи се, док кафа готова буде. САРА: Шармант, ви врло лепе аинфеле имате. Алабонер! То ће бити комоција врло пријатна за јаузн.
Петровић, Растко - АФРИКА
Уче ме да разликујем кафу од кафе, по њеним руменим плодовима увијеним у меке црвене опне. Крупна кафа из Сикасоа и ситнија из Конакрија доносе по два плода годишње.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Знало се његово шта је. Кад ће устати. Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
АК 55 ЈАСИКА 56 ЈЕЛА 56 ЈЕЧАМ 57 ЈОВА 58 ЈОРГОВАН 58 КАДИФИЦА 58 КАЛЕМ 59 КАЛОПЕР 59 КАРАМФИЛ 60 КАРАМФИЛИЋ 60 КАЋУН 60 КАФА 61 КЕСТЕН 61 КИМ 61 КИЧИЦА 61 КОВИЉЕ 62 КОНОПЉА 62 КОПИТЊАК 64 КОПРИВА 65 КОШЋЕЛА 66 КОШУТИЦА 67 КРАСТАВАЦ 67 КРОМПИР 6
Корен од к. носи се под појасом »да деца не би умирала« (ГЗМ, 1907, 491). КАФА Каффее (цоффеа арабіца). Кафа. Пржена и самлевена и скувана, лек од срдобоље (ЖСС, 311; ЗНЖОЈС, 9, 52; СЕЗ, 16, 427;
Корен од к. носи се под појасом »да деца не би умирала« (ГЗМ, 1907, 491). КАФА Каффее (цоффеа арабіца). Кафа. Пржена и самлевена и скувана, лек од срдобоље (ЖСС, 311; ЗНЖОЈС, 9, 52; СЕЗ, 16, 427; 434; 19, 216 — с пепелом и
Код Вука (Рјечн.) јавља се тај облик, али недостаје: карамфил. Шулек и Симоновић бележе оба облика. Кафа. Код Поповаца, ако млада превари младожењу и пролије кафу, верује се да ће бити надмоћнија од њега (СЕЗ, 65, 1952,
»У Босни и Херцеговини се мисли да је за мору најгора смрт кад се затвори у долап у коме се меље кафа« (СЕЗ, 66, 1953, 235). Ковиље. На Ђурђевдан се к.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Ми ћемо служити само црну кафу” — каже она. А ја: па зар ви не знате да је црна кафа са шлагом одлична, а бадем или орах у црној кафи, то се већ не може ни казати колико је то фино.
” Општи смех. Госпођица Каначки, честа посета код Јулице, преузима реч. — Свеједно сад црна кафа, него што је то да и шеста недеља прође од венчања, и ништа, баш ништа: ни свадбени пут, ни млада у цркву, ни похођани.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Научио си га да каже: „Нема, господин поручник“. — Па јест, ви замишљате да на овој мојој маслини рађа кафа... и као у кавану, хајд да навратимо. За десет дана потрошио сам килограм кафе. — Благо теби, побратиме.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући. Неке узеле тепсије место дахира; неке шоље од кафа место чампара, ударајући у њих. ВАСКА (иде ка супротним вратима вичући): Стано, ходи и ти овамо.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
дабоме Једите путер Док возите скутер Зуби ми не трну Волим кафу белу Пио бих и црну Тако у начелу Свака кафа Чека свога лафа ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ Једанпут у Паризу На Монмартру Ил близу Видех лепу маркизу БОЊОУР МАДАМЕ
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Паша се врло често саветовао с њим. Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!
Кад је дошао, казао је „Помози, боже!“ јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели и прешао на ствар и разговетније