Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«. То ти је најпречи и најсигурнији лек.
У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији. Боље иди ти у кафану »Код петла«. Ту је тек позориште и комедија!
У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«. Сав је тај свет
Ја духнем те изиђем од њега... И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!... Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на
Све нешто путује... Ето, таки вам је тај Мојсило Пупавац! И то је он што га мало час пустише на бал у газда-Николину кафану. Кад се Пупавац виде у тако фином друштву, у каком није готово никад био, он ти се онда сплете.
Док уђе у кафану један странац. Приђе те седе за Мојсилов сто. Мојсило се већ стаде снебивати и удешавати, ако што рече, да испадне
Мрак се већ спустио, по кафанама се попалиле лампе и свеће. Он прилично окисао уђе у кафану »Код јаблана« и седе за један сто. Зовну гостионичарског слугу да му исплати данашњи трошак и упита га: »Колико«?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
“ Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти! Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“ — Седи, богати, да се мало разговарамо. Жељна сам те. Хоћу твом Јоци да кажем...
Ко, него ти?“ Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситијеве Басне, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомотској комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани,
Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су
Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану. Чим се умио и очеткао, запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Тако сам ја познавао једнога, кој је сваки дан у кафану долазио, а никада ни крајцаре није трошио. Овај једанпут опази гди се играју карти, па, полакомивши се зар на толике
МИШИЋ: Добро, забога, али онако стар. ЈАЊА: Што му фали, не иди у кафана. МИШИЋ: И то није највећа добродетељ у кафану не ићи. ЈАЊА: Не игра биљар. МИШИЋ: Како ће да игра, кад је грбав?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поп се међутим смешкао и на то. Прелетао је, каткад, са Исаковича, погледом, на кафану, на коцкарницу, у суседној дворани, на жене у огледалу, као да су све то неке шарене тице, које улећу, излећу, а само
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Морало је бити подне, јер су се затварале ролетне радњи а чиновници из Одбора масовно су улетали у кафану. На клупама око водоскока није било ни живе душе. Била је таква пасја жега да је и муве мрзело да лете.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Оно им замењује седење пред градском већницом — затворена је оне године кад укинуше општину, а и кафану, која је за њих постала прескупа — позориште (последња путујућа дружина гостовала је овде 1923), све оно, дакле, чега
а да га све то ипак није сломило. Видело се још из његових покрета да је некада имао сопствену кафану, да је дочекивао госте на вратима у тамном оделу и седео са њима барабар за столом, причајући недељом пре подне о
– Последњи пут код фризера — пре два месеца! – Фризура ти је сасвим у реду! – Не памтим кад смо изишли у кафану, као остали свет . . . – Који остали свет? – Онај који зна да живи! – Ти то зовеш животом?
добар и учтив; да си ми у кући, да си ми сестра, рођака, кума, комшиница, али оне су све поштене, оне не улазе у кафану у једанаест сати; зна се где је место женама! Сама си крочила овамо, јеси ли или ниси?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАЂ (смеши се): Шта ћете, кад вам је то праотечески грех. Но ја сам се позадуго овде задржао. Рад сам мало у кафану да чујем има ли што ново. Оћете ли и ви? ШЕРБУЛИЋ: Сад ћемо, док само свршимо неке рачуне.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
сведочио онако како је то партијски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало, и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије. Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онако како се надао.
« Затим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте. Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком, која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале,
После подне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жандара« до два часа.
— Је л’ ту фабрика? — пита Јован улазећи у Настину кафану. — Ооо, ја тошла, тавно! Ја тошла — смеје се доброћудни Шваба, па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.
По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а затим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима. После су лепо живели. Никад свађе.
« Од тада су њега и прозвали Радисав Бур, а кафану му Бурска кафана. Па и због тога, а и иначе, као поштен човек и добар Србин, природно је било сасвим да је силно
Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца
ГЛАВА ТРЕЋА Једнога дана дозна газда Радисав на свој ужас да и из нижих разреда ђаци посећују кафану »Код руске круне«.
А тек како се згрануо када је чуо и дознао, и уверио се, да и његов слатки син, »мајкин принц«, посећује кафану, па чак научио и билијара да игра!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени. После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. Влага потока још више ме дирну.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Београд је, дакле, измислио реку Саву. Затим је измислио једну кафану с најлепшим називом на свету: зове се једноставно — ?. Београд је измислио још и хладно пиво са ротквицама за мезе.
“ Пожели, дакле, тај тип да мазне једно пиће, да се мало среди, прича госн Суленце, па уђе у једну отмену београдску кафану, кад на вратима — онај исти новинар што га је нападао 1950.
и о бурету са киселим купусом у подруму, и расолу, а све те патње због кравате, а сада не пуштају без ње ни у кафану! Куку мени, јадном и несрећном, одсад па довека!
(не могу одмах да се сетим, у томе је штос), узмимо само систем по коме можете да оцените типове када уфуравају у кафану, још с врата, мислим, још док не стигну да кажу ни бритва!
Суле је, наиме, разрадио научну теорију по којој сваки човек, сем ако није геније, кад улази у пуну кафану, мора да подигне руку у висини главе, или да се почеше по носу, или да поправи кравату, или да заглади косу, или
Дође он једанпут тако у сељачком перју у неку страшно отмену кафану у Пешти: једва га пусте унутра због блатњавих чизама! Седне лепо, момак Дунђерски, и наручи пивчугу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Народ ме грли, жене ките мога коња пешкирима, па и мени везују мараме око нараменица. Уведоше ме свечано у кафану. На улазу ме запахну мирис вруће ракије.
До јуче моћна царевина, изгледа нам сада у мрачној ноћи као скрхана. Вратили смо се. Улазимо опет у кафану. Нигде празног места. По поду леже војници, а на столовима њихове старешине.
Нигде празног места. По поду леже војници, а на столовима њихове старешине. Затекла их ноћ у вароши и ушли у прву кафану да се склоне и одморе. Чак и онај на стражи код врата, наслонио се уза зид и спава.
А што ти претекне, носи кући. Онда се окрене другом: — Држи и ти. Дајем ти да одеш у кафану, да се наједеш и напијеш, јер си ме доста ноћи чекао гладан и жедан...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Само оно најнужније! Милун: А казала си само ћебе и леб! ГИНА: Ово ти је да имаш за кафану! МИЛУН: То је, бре, опасно! ГИНА: И немој да заборавиш ову ракију, то је за тебе! Мирише као амброзија!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стигла је у нашу кафану (Цаффé „Меинл“), у близини торња Св. Стефана, за време партије билијара. Занимљиво је да нам је та вест саопштена,
Био је официр аустријске ратне морнарице и убијен је то вече при улазу у кафану „Кајзерхоф“. Побуњеници су задржали и аустријског министра војног, при изласку из Министарства, у аутомобилу, па су и
Изволите погледати јануарски број. Дешковић је, ускоро затим, дошао у кафану и објавио да ће га поклонити Бугарима, јер је он био „хрватски, антидржавни елемент“.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Осети се за тренутак лак и ведар. Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе. Повуче дим и пусти га на прозор.
Цветко казанџија остави рад, па оде у кафану и стаде да тражи с ким би играо »жандара«. Миле механџија извади печено сугаре и метну га на пањ, али не смеде ударати
Одоше у срез на разне стране. За њима изађоше практиканти и одоше у кафану. Од њих дознасмо да је у канцеларији остао сâм капетан и да је, за данас, тамо приступ свакоме забрањен, осим каквог
Седимо ми тако, пијемо и разговарамо се, док тек од једном дојурише пред кафану једна кола и из њих изађе неки Јово, вересијаш из Београда.
А они други што ?... Њих не морам слушати... Нарочито вребам прилику кад поп Тома замакне у кафану, па одмах за њим и на сто положим цело туце »извода«, а он... шта мислите ?... Ни чашице комовице да ми понуди!...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: То онако. ПАВКА: Није онако, Јевреме. Знам ја тебе. Кад је онако, ти идеш у кафану, попијеш кафу и прочиташ новине. А и не читаш их, него само огласе.
Е, видиш, то све ми поберемо сваки од своје куће, па 'ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије. Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту дође и телеграфиста који прича да
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Онима у редакцији се смркне кад га виде. Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.
Тај дан је био свечан дан за Срету. Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану. Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.
Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану. Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.
А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.
Ђаво од човека! Свако му ђаволство падне на памет. Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога
Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види. Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да
Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да
! А, селско кондроћефало?! — Ама шта је то било? — питају опет други. — Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! — Ама нисам мислио... — правда се Борко..
! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. — Шта је, шта је? — питају опет. — Срећно, Ђорђе, да частиш!
« растеривала. А био је сила онда. Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо! Силна војско! Цивили напоље!« а свет бега.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се страну света поподне упутио? У кафану ниједном у животу тај није навратио. Биоскоп? Никад! („Каубоји, и разни Џејмси Дини” ).
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Паз ти шта говориш, језик пресеко! Не навлачи ми несрећу на кафану! Понеси ову флашу! (Излазе) ЦМИЉА: А је л ти верујеш да чуда стварно постоје?
И сад на основу чега да је нађете? После толико година, еј! СКИТНИЦА: Шта ћу, путујем, распитујем се. Волела је кафану, зато је и тражим највише по кафанама. Висока, крупна, коса црна ко зифт. А кад треба да каже Ш, почне да шушка.
ЦМИЉА: А где ће онда Анђелко? ИКОНИЈА: Може у шупу, имају неки сицеви! (Поведу Скитницу у кафану. Одједном, изненађена, Иконија се окрене.) ИКОНИЈА: Ама чекајте! Овога ми крста! Видите ли ви ово чудо?
АНЂЕЛКО: Помоз ти мени да овог унесем, а после се крсти! ЦМИЉА: Ал је тежак! (Уносе Скитницу у кафану. Нестаје светлост свеће. Тишина. Иза канти за ђубре опрезно се помаљају капетан Манојло и редов Танаско.
МИЛЕ: Ти си много дрчна, много си офурцатила! А кад је требало да региструјеш кафану... (Улази Непознати, гледајући напоље. Идући тако, унатрашке, судари се са Милетом.) НЕПОЗНАТИ: Извините!
Идући тако, унатрашке, судари се са Милетом.) НЕПОЗНАТИ: Извините! МИЛЕ: Не улази се у кафану као говедо! НЕПОЗНАТИ: Привукли ми пажњу ови напољу... МИЛЕ: Је л би ти хтео још и да собјашњаваш?
Ред је да бар кажеш што си закаснила. ГОСПАВА: Не улази ми се у ову мишју рупу! Кад ме баш питаш! ИКОНИЈА: Кафану немој да ми називаш мишјом рупом, јес чула? ГОСПАВА: Него шта, него је мишја рупа! Цмиљо, наспиде нешто дупло!
ИКОНИЈА: Је л ти њих видиш? СТАВРА: Не видим, али то ништа не значи. ИКОНИЈА: Држим ли ја кафану, или лудницу? ВИЛОТИЈЕВИЋ (с паузама, као горе): Како? У чему је човеков идентитет?
(Споља, нагло, шкрипа кочница, тресак, затим тишина. Све три жене стоје као скамењене. Тетурајући се од шока, у кафану се враћа Иследник.) ИКОНИЈА: Човече, шта то би? ЦМИЉА: Шта је са Ћором? ИСЛЕДНИК: Налетео! Десето! Тонац!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
стакла кафанског, оног јучерашњег, оног што је прошцем разбијао, ништа нам није требало да разбијамо Левићеву кафану, до Бога сви су чули, викнуо је, сви су чули, лисице су Преровци, сви ће побећи; Аћим је рекао разбијајте, разбијали
Ђорђе га не чу од пијане дреке која зали кафану. Два Циганина са ћеманима застругаше гудалима по олабављеним жицама радикалску песму, а сељаци прихватише хрпом
Никад с таквом намером није дошао ни у ову, НИ у једну кафану. Треба да пређе преко буњишта и снега црног од воде којом су прали џезве за каву, гледао је: „Орач“ је пресито,
Тада је јарџији бацио дизгине и брзо ушао у кафану, тискајући се кроз кафеџијине поздраве, питања и приче. Ђорђе отвори очи.
Добро је што га нисам опсовао. Уста су му била пуна воска. Фала богу, послужила ме памет. „Да разбијемо Левића кафану!“ ја сам викнуо. Што игда могу, викнуо сам. Сви су чули. Гледали су зачуђено. Зашто сам викнуо?
„Разбијајте!“ Аћим је подигао штап. Сељаци јурнуше на плотове, почупаше прошће и, с бесом и весело, нагрнуше на кафану, поразбијаше врата и прозоре, поломише рамове, столове, столице, келнерај, полупаше сву стакларију кафеџије Левића и
По зидовима је видео само плакате о Вукашиновој женидби с министровом кћерком. Саме га ноге увеле у радикалску кафану „Орач“, на зиду је опет угледао плакат, застао је на вратима уплашен начичканим столовима, хтео брзо да се врати и
„Хајде, нисам чича, спаси ме, роди ми сина, убићу те, стој! да се ниси макла, нећеш бити слушкиња, отворићу ти кафану, бићеш газдарица, насмеј се, види што се жуте, смождићу те, могу, нисам чича, биће син, хајде, лези, лези!...
Кошава је једне ноћи побегла са београдских улица, уплашена млаким југом. Ноћу је напустио кафану, побегао поражен, очајан и осрамоћен. Није се ни поздравио са Зором.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али Никола је претпостављао мирније место: — Приметио сам — рече ми он — у близини пристаништа једну малу кафану с подрумом. Има и ћевапчића. Баш као испод „Македоније“ где смо као студенти одлазили.
Али кад смо наилазили поред „Лафа“ он спусти ствари, утрча у кафану, без питања, па кад отуд изађе: — Ту је, ту, знао сам ја.
Ја мало размислих шта да чиним, она језа разочарења проструја сад кроз мене много јаче, па се најзад реших да уђем у кафану. Тамо ми показаше једно засебно одељење, одакле је допирала паклена свађа.
И кривећи се на климавим ногама понесмо наше капуте, па напустисмо кафану остављајући друштво у најбољем расположењу. Ја сам, зачудо, напољу сасвим дошао к себи и водио Николу испод руке.
С великом муком измигољио сам се и са неиспаваном и клонулом главом сишао, поводећи се, у кафану, где су се од синоћ коцкали официри.
Данас, доцније, после, ићи ћу чак у кафану, радићу све онако као да си потпуно здрава! Она га је мучно слушала, мрштила се, није му веровала. — Не мучи ме.
Чим сам сишао с воза и дошао пред ону кафану ја умолих господу да ме обавесте: могу ли брзо пронаћи каквог било кочијаша да ме одвезе до места, где ме, како рекох,
“ Тек што сам то помислио а он стиже пред кафану, те се подигох да прикупим ствари. Али само што сам их наместио и наумио да седнем па да кренемо, кад се однекуд
Жена, вели, тамо по сокацима, а ни у једну кафану не можеш ни да привириш, јер су све препуне оне божје говеђине што се из целе земље овамо слегла и набила.
нејакога створа, па је то наравно после прешло у навику, те се постепено извргло као у неко њено стечено право да му кафану не дозвољава.
Цуре стреје. Заиста ћемо умрети од досаде. Повучем га ја за руку: „’Ајдемо, велим, гос’ Илија, да сиђемо доле у кафану, да одиграмо једну партију домина, да убијемо време.“ Он се мисли.
“ „Ко то не би хтео“, одвраћам ја, „али кад смо такве среће.“ Ипак силазимо заједно. Улазимо у кафану. А тамо, она пуна света, више сељака него ли варошана, скоро сам сељак. „Шта је ово?“ — питам ја мога друга.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Добро, добро, ево идем ја! РАКА: И ја ћу (Дуне на врата.) ЖИВКА (Чеди): Али немој да се забијеш у кафану. Прођи свуда, промувај се, па кад чујеш што, а ти дођи одмах. Знаш како смо ми овде, као на жеравици.
И где је молим те сад онај твој, што не долази? (Одлази на прозор.) Забио се извесно у кафану, а што ми овде горимо на жеравици, то се њега не тиче. (Нервозно шета и крши прсте.
Боље би било када би он пожурио да нам јави шта је ново. Али, дабоме, он се завукао негде у кафану. (Сети се.) Чекај... где су карте?...Ти си их синоћ размештала. ДАРА: Ето их у фиоци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сутрадан, пошто смо се у павиљону „пребројали“ колико нам је још остало пара од новчане хране, сишли смо пред кафану, испод платана. Собом смо повели и једнога хармоникаша, војника, такође реконвалесцента. — Мало нас је, ал’ смо људи!
Даме и грчки официри заглавили су се на улазу у кафану. Најзад, пред станицом, где се улица завршава, зауставили су се задихани јахачи и коњи...
Све ме је подсећало на зимске дане у нашој земљи и био сам лак, као препорођен. Ушао сам у једну кафану, светлу, топлу и чисту, сео поред прозора и посматрао свет који је забундан журио или се весело смејао.
— Овај ће ме јад до „смрта“ мучити. Сипај тај коњак! — Настави, по реду, полако. Дакле, стигао си и ушао у кафану. Сад долази ручак, тражење стана — говори Лука, да би га увео у причање. Драгиша настави: — Сад да видиш, невољу.
— Па онда? — запита Војин. — Ту смо поседели још мало, и онда кренули у варош. Понудили смо их да свратимо у неку кафану на чај. Али Полета се извињавала како се плаши да их не види отац.
Напољу ме обавио хладан ваздух, и већ када сам се удаљио од куће, мислио сам само на Арлету. Ушао сам у кафану да сачекам Тому. Сео сам за један сто и узео новине...
Тома ме наговорио да свратимо у једну кафану и да им напишемо писма, која ћемо предати чувару куће. Тако ћемо их бар видети сутра на станици.
А услужно ће устати кад угледа странца... Познаници из паланке довикивали се преко улице, или свраћали пред кафану чији су столови закрчили половину улице. Шофер је очајно трубио и заустављао ауто.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, кћери, црна кћери, шта сам доживела? Обећаваш човеку да му идеш у кафану. Господе боже, каква је ово данашња младеж! МАРИЦА: Онаква каква је увек била младеж... АНЂА: Ју, помери се, дете...
МАРИЦА: Е, то ти вреди! АНЂА: Ал' ово, у кафани; ја да доживим да моја кћерка иде у кафану са младићем! МАРИЦА: А ти немој да доживиш! Не морам ја ићи, може он овамо доћи ако пристајете.
МАРИЦА: Јесте, онај Ђока. Ја сам ти казала, мајка, да ће он доћи и, ево, дошао је. Ишла сам и у кафану, тражила сам га. КАПЕТАН: Ко ишао? МАРИЦА: Ја! КАПЕТАН: Па шта имаш ти да идеш, кад ниси одређена да га хваташ?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад испратих мог последњег госта на железничку станицу, ја одох у своју кафану, затражих онде адресар бечких радњи и предузећа и исписах из њега тачне адресе оних пет бетонских предузећа.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ми ћемо са Сарошем. СВИ БЕГОВИ Са Сарошем. РЕШИД БЕГ А у јутру да продужимо у мој чивлук и Доњо Врање. (Загледа кафану): А добру си и кафану изабрао. Склоњена, у махали, а није као у чаршији, па сваки ко прође да завирује.
СВИ БЕГОВИ Са Сарошем. РЕШИД БЕГ А у јутру да продужимо у мој чивлук и Доњо Врање. (Загледа кафану): А добру си и кафану изабрао. Склоњена, у махали, а није као у чаршији, па сваки ко прође да завирује. Овде сам као код своје куће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али у кафану је улазио и из ње излазио као неко више биће. Није пио, није трпео пијане, није се наметао, узимао као награду колико
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Познато је како они који се први пут у картање упуштају чине; — спочетка ради су мало у кафану, да им време прође. Дођу код астала гди се игра, све се нешто мувају, све се као у послу налазе, час једном, час
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
наредника да их навуче и да му направи место, како би он могао лећи, или, не узнемиравајући наредника, да се врати у кафану и потражи себи утехе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свратисмо у кафану. Мало после дође и наредник Нешић. Прича да му се коњ саплео и пао. — ... И срећом, ухватио сам за узенгију.
Јаој, људи, где нам младост прође! — чисто завапи Коста. Одатле смо ушли у једну кафану, затим лутали улицама, застајкивали пред радњама, куповали разне ствари и распитивали се за пансионе.
Онда поздрави и оде журно. Већ смо се заморили. Опет свратисмо у кафану, затим у посластичарницу, прођосмо Еспланадом, покуповасмо још неке ствари.