Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Но већ то је међу нама речено!...“ После тога говора узе своју качкету и спремаше се да иде. Отац му нуђаше за услугу два грошића: „Узми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“.
а чисто обријани подваљак изгледао је као настављено, бело продужење његовога црвенога лица; на глави је носио плаву качкету са црвеном випушком, а на себи је имао панталоне, овамо, опет гуњче, а за појасом два сребрњака.
Нађемо на путу једног ђака, који беше нешто више узрастом него другови његова разреда. На глави је имао црну качкету, као што је по унутрашњости Србије стари практиканти носе, капут дугачак, без дугмади и без боје, беше тако нешто
Он, наместо катедре, простре лепо у школи асуру, скине своју качкету, прекрсти лепо ноге, натуче наочари на нос, па онде кроји и шије; а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно
прође, ама као да си руком однео... Кад се школа пустила, учитељ скиде наочари, натаче качкету на главу, оно мало косе заглади по слепим очима, па онда оде са својим учеником право њиховој кући.
О, како је слатко пријатељство, кад све изгубимо! Учитељ скиде качкету, па се посади до болесника. Хтеде се с њиме руковати, али болесник није могао руке подићи. — Како си, брат-Богдане?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута. Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу у коме
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па све померам цементу чиновничким женама и абаџијским ћеркама у Београду!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још нешто о себи обучен у одело саткано од белог злата у мом качкету сабрана су многа дела из нове антропологије уз ловишта најређих звери и забаве достојне бивших класа сигурно је да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На заводскоме сметлишту, сам осуђеник, лутајући првога дана слободе, запази официрску качкету старинскога прописа, коју опра и која употпуни његову нову и јединствену униформу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (једновремено са Марицом на вратима): Шта је? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми качкету и пиштољ! АНЂА: Шта ће ти пиштољ, човече? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми кад ти кажем! МАРИЦА: Ама, што нам не кажете...?
ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми кад ти кажем! МАРИЦА: Ама, што нам не кажете...? ЈЕРОТИЈЕ (раздере се): Дајте качкету и пиштољ, строго вам кажем. Разумете ли ви шта је то строгост? АНЂА и МАРИЦА (повлаче се у собу).