Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Од Керећег гробља, наравно, склањао се свако ко је мало држао до себе. Јевтиноћа је царевала само још на Кашикари. Једнога дана ниче над самим пороном кућерак, налепљен и неокречен, са два прозорчета, с баштицом уском колико кућица,
Заиста, посетиоци: дроњави, прљави, чупави аласки момци. — У зао час комшилук — вели Сава жени. Јасно: нова кућица на Кашикари врста је берзе и магацина за ону некада златну трговину са Србијом, а преко Србије с Турском, коју су, уз реку, рукама
Кад је гост отишао, Сава, са женом, приђе ближе ствари. — Чиновник, на Кашикари — то је чудно. Оно, наравно, чиновник не може купити кућу у вароши, али не може ни живети на Кашикари...
— Чиновник, на Кашикари — то је чудно. Оно, наравно, чиновник не може купити кућу у вароши, али не може ни живети на Кашикари... Чиновник држи до себе, он до смрти станује у туђој кући, али живи међ господом... На шта ће то да изађе, не знам.
И остаде на миру, јер још није било нових насељеника по Кашикари. Само су се Сава и жена мало посвађали. — Није требало његов инат дочекати с нашим инатом, али јесу ли се две жене
” Магла је сметала да види да је већ оматорела, и да се просци не јављају. Они из вароши не траже младу на Кашикари; а Горњоварошани не гледају с поверењем у госпојице.
Промичу године на Кашикари као и другде: закон света ради на Кашикари што и другде: успрема, распрема; доноси, односи; у све књиге не може стати
Промичу године на Кашикари као и другде: закон света ради на Кашикари што и другде: успрема, распрема; доноси, односи; у све књиге не може стати шта му све не долази на ум.
а свакако да даље не говоре они којима нешто сашијем.” Наравно, сви су говорили. И чудили се како на Кашикари има вешта шнајдерка — ту реч Ната није чула својим ушима.
— С лица ће ограда бити округла, као код апотекара. С мојим ора'ом, ја сам двор на Кашикари. — Матори рибар је то чуо, и казао на ухо младом: — Њој двор, а онај који је посејао и ора' и кућу, одлежао у
Милина — ни прошлости, ни будућности! Две старости, две светиње. После осам дана брујало је по Кашикари и Горњој Вароши да је попа испитао другобрачног Мирка Бајића, и близу десет година старију првобрачну Наталију Рајић.
После пет срећних година дошла је на ред завршна глава романа. Роман без милости и љубави? Не, бог љубави је на Кашикари научио нешто.