Употреба речи кашљање у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. — Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање. Би ми необично пријатно. Досад никад није у мом присуству говорила ма шта против ма кога члана наше куће.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце, а затим као неко избијање. То дуварски сахат избија. Броје сви, а попа Спира гласно: седамнаест. — Охо!

и своје топлине, — бар око огњишта и око бáнка и зáпећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око зáпећка и бáнка.

Милићевић, Вук - Беспуће

ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Из упалих изнемоглих груди оте се тежак уздах, па се за њим разлеже оно злослуто, кратко, сухо кашљање.. Он ћути и гледа, а у оку му се огледа она суморна равнодушност, која је својствена неким људима при последњим

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање. Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Није баш посве лош, али је мудар, мој вра-Брне. Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!... — Та-а-ко! Јаче кашљање међу Јерковићима. — Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне! Јето прикојуче дошли Личани да купују вино.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СТАНА (настави облачење, исправља, намешта јој боре на шалварама, антерији). Чује се бат ногу. Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Плачно): А њега, бате, баш никако нема... (На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Одједном се дјечак пресијече у ријечи. Из димног облака, однекле с краја пољане, зачу се некакво кијање и кашљање, које је личило на зимско хрипање неке сипљиве кобиле. — Еј, чујеш ли ти оно?! — престрашено ђипи Мачак.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности