Матавуљ, Симо - УСКОК
И њих се двојица осмјехнуше и испише. Ставши пред ћеклићкога кнеза Јована Вицковића ђакон поче кашљуцати, али га кнез претече: — Могу ја, Милобруковићу, и без твога чаћења!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече ђакон Иво, тобож оштро. Затијем омјери погледом ону четворицу што преосташе; стаде кашљуцати, као што човјек чини кад се нечем домишља.