Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ТИ земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.