Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза једна; ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе? — На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Замркнућеш болно са кобима свима, У дну моје сумње и кајања крута, Као да те нагло стигла на по пута Ноћ што силно дажди мрак по бреговима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Без кајања, уосталом, зашто и да се каје, она увиде шта је учинила. Није много мислила о томе како ће то да сакрије. Било јој је
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
тварка, И хиљадама очију ме гледа Из густог жбуња, из цвећа и траве — То стари греси у заседи стоје —, И млаз ледени кајања и страве Преплави намах бедно срце моје.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Пошто човјек умре, глава га не боли. — Свему је лијек до смрти. — Мртвој глави лека нема. — По смрти нема кајања. — Једној смрти ејвала, а друге се не бојим! — Смрт се паром не купује. — Умри ја — умре цео свет.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
што му бјеху пред очима њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у кафани, и ови што су се начичкали око његовог стола, били само један једини човек, кога може газити без размишљања и кајања, као што се гусеница гази. Како он то пре није видео, како то никада раније није осетио?
Хоће да устане. Она га обавија рукама и привлачи себи, да јој још дахће поред ува. Чупао се. Од кајања и страха није могао ништа да каже.
Не подижући главу, знао је да су близу Паланке. Колена су јаче заклецала, руке су трнуле од кајања: зашто није ушао у кућу што се кити неродним дрвећем и рекао „дајте ми да видим децу: моји су то унучићи“?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У општој гужви, сакрила се и ишчезла испред Милошевих очију. У њој није било кајања, напротив. После много месеци, као да је опет била не само задовољна него и целовита: оне је пукотине нестало, ни
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ће се све ипак некако поправити и уредити, да ће униформе оне што су га мучиле ипак бити створења што не могу бити без кајања и неке милости, што имају ипак људског нечег у себи.
И усред оне збуњености од срама, од кајања, од страха, од гриже савести и жаљења себе сама, он, први пут, јасно и оштро, осети како нешто као ужасна сенка
У тим тренуцима ја сам је тако волео, да се дивим и сад како ме онај бесни наступ кајања и узбуђења није сместа подигао и вратио к њој, да јој се исповедим о свему и да је покорно умолим да ми опрости.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Посјет у болници, топла мисао о обљетници, кита цвијећа на гробу. Или, још типичније, уздах кајања због пропуштеног посјета, због незапажено промакле обљетнице, због цвијећем неокићена гроба.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње, наде и кајања.
Погнута дрвета, у знаку ћутања, Стоје к'о кајања, неми ученици Апостола мртвог што поразе сања, Земљу коју носе светли мученици. Одаје се крећу у тишину саму.
Отад чекам црне снове, али немам среће. ИВ За бол и љубав душа ми зна, У њој кајања никад не беху. Од свог поступка не презах ја, Па макар да је поник'о у греху. Роб ако постах.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Само један језик ти писци нису знали: свој рођени. Већ пред Бранков долазак, у осећању кајања, ужурбано ће се освешћивати, па ће чак и сонет звати својом, тобоже српском речи, час сагласницом час звуковезом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
имали храбрости да искораче из своје јадне обамрлости, већ су пребивали васцели свој живот у измешаној збрци бола, кајања, очаја, ружне грешне насладе, ужаса и гађења.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И чисте, невине сузе лијући на твоје крило, Сладости кајања нежног познадох у тај дан. Ах, ја сам грешио горко. Све што је некада било Мени се учини тада кô мрачан, гробан сан И