Употреба речи кајаће у књижевним делима


Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?

ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СЕЉАК: Богме ни за две паре, јер ме једанпут већ опарио. МИЛОШ: Узми, чича, кајаћеш се! СЕЉАК: Кајаће се онај који га купи. Ја идем мени тражити другога магарца. (Магарцу на уво.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: — Кад ћу се кајати, зашто да га носим?

под ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: — Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гдјекоји: — Дај барем један да понесем!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности