Црњански, Милош - Сеобе 2
А нови росијски посол, гроф Кајзерлинг, још вије дошао. А неприлика је и он, Копша, због тих официра, имао. Многи га официри, који му узимају новаца, на
У росијском посланству, међутим, све је било стало. Бестушев је био отишао, а гроф Кајзерлинг још није примао. Агагијанијан је скоро свако вече долазио и ништа ново није Павлу доносио.
На његово место, за росијског посланика, дошао је барун Кајзерлинг, за кога је Когада тврдио да је гроф! О том грофу – који је, тих дана, био, још само барун – Копша је причао да је
Ту праксу је наставио, неко време, и гроф Кајзерлинг. Исто су тако и ти официри, сви, слично, дочекивани, и саслушавани. По једној формули, коју је примењивао, грубо,
Била је среда, и запара. Над Бечом су се били окупили облаци. Грмело је. Гроф Кајзерлинг, који је био персона грата код Марије Терезије, није намеравао да политику Бестушева настави.
Његов секунд‑секретар, Волков, био га је заинтересовао, тим детаљем, и Кајзерлинг се био решио да неколико сербских официра, шизматика, који се туже против Аустрије, лично, види.
Да га Волков не задржа, Павле би био пришао амбасадору, да га у руку пољуби. Кајзерлинг је, те године, био узео педесет и седму годину живота.
Павле им каза и то да му се учини као неки, росијски, Гарсули. Кајзерлинг је, тог дана, био у дугом, версајском, фраку, од плаве кадифе, пун ордења и брилијаната.
њега био ситна зверка, безначајна посета, једног безначајног дана, при почетку амбасаде код Марије Терезије, у Бечу. Кајзерлинг је имао далеко, далеко, већих брига, него што су Срби.
Те фразе, које је био уобичајио његов претходник, при пријему сербских официра, понављао је сад и Кајзерлинг, као врло згодне. Понављао их је у таквој прилици, као милост.
Волков тада, тихо, и понизно, скрену пажњу амбасадору да Исакович, на жалост, не зна руски. А Кајзерлинг онда погледа Павла у лице, и подвикну, на немецком, громогласно: „Научиће! Научиће!
Павле на то рече: Сви – а кренула би и читава села! Кајзерлинг му онда рече, да га ТО није питао. Амбасадор је био подигао свој натмурени поглед и посматрао Павла, тренутак, два, па