Црњански, Милош - Сеобе 2
Питање исељења сербске милиције, Кајзерлингу се чинило споредно. Бојао се да се, око тога питања, не покваре, између росијског и аустријског двора, добри односи.
Он се клањао Кајзерлингу, збуњен – то јест он се клањао Кајзерлинговом двојнику у огледалу – а не Кајзерлингу, који је стајао на другој страни,
Он се клањао Кајзерлингу, збуњен – то јест он се клањао Кајзерлинговом двојнику у огледалу – а не Кајзерлингу, који је стајао на другој страни, са једном ногом на фотељи.
Кад се нађоше на ходнику, Волков прште, тихо, у смех, па рече Исаковичу да још нико, никад, није противречио Кајзерлингу. Мисија, која је поверена Исаковичу, знак је великог поверења, а он ће удесити све остало.
Није знао ни то, да Кајзерлингу и није стало, нарочито, до тих Чрногораца, али да му је тај задатак дат, на предлог секунд‑секретара, Волкова, да се,
Стајао је као у неком тешком сну. Али се трже и саже, да дохвати свој трикорн. Затим погледа у лице Кајзерлингу и рече дрско: Слушају! А гроф се на то милостиво осмехну.
Можда би, вели, било добро да и његови братенци дођу у Вијену и да се представе грофу Кајзерлингу. Волков додаде још и то, да ће Чрногорци, који кажу, да су рођаци владики Василију, бити отпремљени, кроз Саксонију.
Није он намеравао ни да изда ствар сербску. Само се селидба сербских официра чинила, Кајзерлингу, детаљ, ситница. Сербске емиграције могле су да му покваре игру, коју је са Маријом Терезијом играо.
Било му је хладно око срца. Да би се некако оправдао, Павле онда исприча, како је он хтео да каже, шта треба, Кајзерлингу, али га је секунд‑секретар његове графовскаје екселенције упозорио да му се може десити да и у Росији упозна затвор и
грофа Кајзерлинга пристао је да Павле преноћи у Грацу, и Шлосберг види, па ће о Шлосбергу разговарати, кад се врати. Кајзерлингу ништа о том нису рекли.
јесен године 1752, у руском посланству, у Бечу послове око преселенија Срба, из Аустрије у Росију, свршавао је Кајзерлингу – као и Бестушеву – премијер‑секретар, Черњев.
Дворска канцеларија почела је да пребацује, Србе, и Кајзерлингу. Позват је у помоћ, у Беч, тих дана, и митрополит Павао. Што је било најлуђе, Павле је био, својим причама, о Грацу, о