Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да има само један начин за обрачун с тиранијом, могли су да се створе овакви ликови какви су Пријездин и Јеличин. Кајица Радоња и Облачић Раде у нечем личе на Милоша Војиновића. Као и он, ненадмашни су у витешким играма.
Као и он, ненадмашни су у витешким играма. Али немају његове веселости, његовог замаха и ширине. Кајица је постављен насупрот Јанку и његовим Мађарима и Каравласима као Милош Латинима.
Али је безазлен, поверљив, без задње мисли, неопрезан. Зато му Јанко лако на превару задаје смртоносну рану. умирући, Кајица жали што одлази без јуначког огледања и моли да буде освећен: „Ако можеш, освети ме, бабо“.
би се у неком крају хајдучка борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде, Змај-деспот изливала се кроз речи Маргите девојке: Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како
(Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мајдану! И крепости међу војводама!
Пријезда и Јелица — то су сви људи који су страдали од надмоћне силе. Војвода Кајица — то су сви јунаци који су убијани на превару. Брата жељни Ненад — то су сва браћа која су туговала за браћом.
Марко Краљевић је разгонио Турке као врапце и чак самог султана догонио до дувара. Један Кајица Радоња вредео је више него три стотине Мађара и шездесет Каравлаха.
Кад се трипут обредише вином. Кајица ти на ноге устаде, па се своме он поклања краљу: „Крању Ћурђу, родитељу красни, пусти мене међ' Маџаре, бабо, да се
“ А краљ Ђурађ заче беседити: „О Кајица, моје чедо драго, мој пернати од сунашца штите, дико моја свагда на дивану, сабљо бритка свагда на мејдану, а крепости
дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио краљу: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, нећу, бабо, заметати кавге, а тако ми улеве краљеве, и тако ми леба
А Маџари игру започеше, другу игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше, започеше камена с рамена; камен дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.