Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и цинизам, у наглашеноме дефетистичком расположењу, Црњански није презао да у време још свежих успомена на Солун и Кајмакчалан травестира високе националне вредности, које улазе у српску историјсконационалну митологију: (И) Нисам ја за
Краков, Станислав - КРИЛА
Мучи и њега све ово. Шта се то дешава горе? Да ли су одбијени наши? Први пут им телефон јави да је Кајмакчалан пао. Булатовић са шаком војника и заставом у руци узео је прве ровове на њему.
Драгомир на тебе чека. Две твоје чете су горе, повукле се, придружи се њима па онда на нож. Кајмакчалан мора још ноћас да падне... Чичи мајору је нешто неугодно, чупа бркове, а кроз тело као да му мајушни куршуми јуре.
Она су била тешка, пуна ноћне и јутарње влаге. Чуло се како у даљини грми. — Кајмакчалан... рањен сам на њему, на јуришу, — мислио је рањени ађутант и био је срећан.
Био је дебео, и старешински је климнуо главом на њега. Доцније је сазнао да се зове Веља. Он није чуо за Кајмакчалан, јер још није излазио на фронт. А новине и онако ништа не доносе.
— Не, са Кајмакчалана... Жена га је смешећи се гледала, јер још није чула то тешко и дугачко име. — Кајмакчалан, 2525 метара... — Какав сте ви леп дечко... Болничарка га је помиловала по прљавој коси.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Да. — Онда да извучем кратак закључак. Кад је настало наше опште наступање, Дринци су почели да подилазе под Кајмакчалан.
Са тога места Дринци врше поново офанзиву и долазе до близу врха Кајмакчалана, када је објављено целом свету да је Кајмакчалан пао. Је ли тако? — Тако је!
Хималаји, враг би га знао. — Он се обрати Мишићу. — И кад ме ти малопре запита како изгледа Кајмакчалан, откуда сам могао да знам. Високо до неба! Око поноћи зачу се брза пушчана паљба. То је, људи, врило. Никад краја...
Радовали смо се што је бар неко од нас закорачио у своју земљу. Нисмо ни слутили да ће тај исти Кајмакчалан доћи на крају и нама главе.
— Наравно. То нико не спори. Нигде више нисам видео гробова него на том путу за Кајмакчалан. уз огромне губитке они су нама прокрчили пут. Није то само једна планина. Сплет планина.
— Седамнаести септембар по старом, или тридесети по новом... — Тога дана је дакле извршен јуриш и освојен Кајмакчалан. — Тога дана... — Е, да чујемо сад Светислава.
— Неко од вас рече да се Кајмакчалан може поредити са аждајом која има две главе. Е, лепо. Слушајте. Дринска дивизија водила је борбу са том ненаситом и
У даљини пред нама указа се огромна планинска греда, обасјана сунцем. — Ено га Кајмакчалан! — показа нам наш вођа. Четинарска шума је све ређа, и већ заилазимо у алпски регион на којем су пашњаци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
СМО ОПЕТ ВОЈСКА 162 ПОКРЕТ 167 МОГЛЕНСКЕ ПЛАНИНЕ 172 ОСВЕТА 175 НА ДНУ ПАКЛА 192 ГОРНИЧЕВО 214 МАЛАРИЈА 223 КАЈМАКЧАЛАН 230 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад киша, али су гранате најтежих калибара све
Отуда се он врати сав озарен. Причао нам да су му из дивизије јавили како је освојен Кајмакчалан, који се диже у висину две хиљаде пет стотина двадесет и пет метара. Наши су закорачили у своју земљу.
Пут за отаџбину био је отворен. Вест се муњевитом брзином пренела целим фронтом. На секцијама тражили смо тај Кајмакчалан и његову коту. — Нема бога Саваота, Бугари морају да беже и са нашег фронта — говорио је раздрагано Лука.
— али мисао не доврши, јер је пред њим стајао командант. После десет дана поново стиже вест да су наши заузели Кајмакчалан. Из армије су нам послали и званичан извештај.
Онда узе креду и на табли изнад моје главе написа: „За храну: три клистира дневно.“ КАЈМАКЧАЛАН Павиљон је био пун до последњег места. Тешки рањеници и маларични болесници лежали су један до другога.
— У ногу... — Де, мајку му, толико знам. Сваки дан те превијају. Него на ком положају? — А... На Кајмакчалану! — Кајмакчалан?... Непрестано слушам о том Кајмакчалану. Пуно вас има овде са Кајмакчалана.
— То ти је, брајко мој, једна планинчина, којој је и ђаво рекао лаку ноћ. На карти је зову Кајмакчалан. Ми смо је прозвали Капија Слободе, јер смо ту први пут закорачили у нашу земљу.
— Дај карту!... Ово је Црна река... Она скреће. А у углу који прави налази се Кајмакчалан. Разуме се, повучен мало уназад. — Добро, то схватам — каже Мишић. — Него...
Тај крст положите водоравно, али тако да је она краћа, вертикална пречага окренута у правцу североистока... Видите: Кајмакчалан је дакле крстасти масив, огроман, разуме се, и тако положен.
Овај положај не припада управо кајмакчаланском масиву, али га помињем да би се ухватила веза. Кајмакчалан у ширем смислу настаје тек од Флоке. ОД Флоке лево је Кочобеј.
Све ово укупно сачињава кајмакчалански масив, у ширем смислу. Међутим, Кајмакчалан у ужем смислу чини само његов врх, кота две хиљаде пет стотина двадесет и пет, затим кота две хиљаде пет стотина
— Шта пише у тим извештајима ја не знам, нити сам их читао. Али да је комитски одред освојио Кајмакчалан... — Гле, гле, шта чујем!