Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мислите да је на Кајмакчалану све решено? Чекају вас горка изненађења. Овдашња штампа, врло тачно, зна наша питања до уједињења; одонда има о нама
Краков, Станислав - КРИЛА
Глава његовог суседа је у дебелим завојима. Изгледа да не спава, јер су му очи отворене. — Јесте ли и ви рањени на Кајмакчалану? Сусед са увијеном главом ћути непомичан на слами. — Ваљда спава, — мисли Душко — а што су му очи отворене?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
ШЕСТА 225 СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 234 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ТРЕЋА КАПИЈА СЛОБОДЕ ОТВОРЕНА — Док су се на Кајмакчалану водиле ове крваве борбе, ми, четници, налазили смо се око Лерина... — Молим! — упаде капетан Радојчић.
због чега? Прилазећи зборном месту, чујемо уз пут од коморџија да је Дринска дивизија разлупана на Кајмакчалану. Чисто не верујемо. Читали смо званични извештај... Али коморџије тврде одлучно.
— Господо, да ли бисте били љубазни да ме повезете до врха? Ја сам командир вода на Кајмакчалану. Одазвали смо се радо његовој жељи. Имаћемо бар некога да нам објасни положаје.
Потпоручник граничар нам објасни да је она купаста зграда црквица, подигнута у спомен борцима изгинулим на Кајмакчалану. Она дугачка до ње је караула граничнога вода. Јер, одмах испод црквице је граница државе. Тамо доле је већ Грчка.
Самохране мајке, утешите се!... На Кајмакчалану, заклоњена оним камењем што је некад штитило ваше синове, расте сада мирно... Гентіана верна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— У ногу... — Де, мајку му, толико знам. Сваки дан те превијају. Него на ком положају? — А... На Кајмакчалану! — Кајмакчалан?... Непрестано слушам о том Кајмакчалану. Пуно вас има овде са Кајмакчалана.
Сваки дан те превијају. Него на ком положају? — А... На Кајмакчалану! — Кајмакчалан?... Непрестано слушам о том Кајмакчалану. Пуно вас има овде са Кајмакчалана. Гледао сам секцију на којој је фронт моје дивизије, али тога имена нигде нема.
А Бугари су је називали „Борисов Град“, јер су веровали да су положаји на Кајмакчалану неосвојиви... Сад ваљда разумеш? — Баш ништа. — Добро, на ком си ти положају? — На Кожуху...
Ти кажеш да си био у комитском одреду? — запита капетан Радојчић. — Био сам... — Откуда ви на Кајмакчалану?... У званичним извештајима ваш се одред нигде не помиње. — Шта пише у тим извештајима ја не знам, нити сам их читао.
— По старом. — Добро, даље. „... после огорчене ноћне борбе, наше храбре трупе су прошириле свој ранији успех на Кајмакчалану и у двадесет и један и тридесет часова освојиле су његов највиши врх, висок две хиљаде пет стотина двадесет и пет
Непојамно... Ратујемо већ толико времена, гледао сам свакојака чуда и грозоте, али оно што сам видео на Кајмакчалану, и ја доцније преживео, то се не да замислити. Мртви људи лежали су као оборене кладе.