Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Као да никад није кусао купус из порције, калајном кашиком. сад, златним ножем и виљушком, једе јаребице, кечиге, кајсије и ананас, из златних тањира! Као да није одрасто међу свињама, на двору држи мајмуне и пауне!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Двапут дуго и једном кратко, одјекнуло је као позив на нешто. Шта! Атаман почеша леђа о кору кајсије и опет рече да сам луд.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије. Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се. Поток се прошири и искривуда.
девојке, девојчице, деца, све то долажаше, тискаше се око бунара, бираше боља, хладовитија места испод великог дуда и кајсије, који беху одмах до бунара.
— И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. Али, време је било чисто. Освојила пролет. Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Јелисавети) Јесте ли видели како је река близу? Док је мој покојни мајор био жив, после ручка седимо овде, једемо кајсије, а он коштице са веранде баца у реку! ЈЕЛИСАВЕТА: Муж вам је био мајор? СИМКА: Артилеријски!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПОСЛОВИ ГОДИНЕ Процвале кајсије Ледена киша лије У налетима: предахне, па бризне још оштрије; Хладном се кишом мијем Ко јасен голи, на чијем Врху
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гледао сам домаћице на тржници кад избирају рајчице или кајсије. — Пошто су ове?... А ове?... А ове овдје? ... И све редом пипају прстима.