Употреба речи каљаво у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Где је, где је? — Ево га! — рече Заврзан. Станко паде по старини. Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. Старац поче долазити к себи. — Воде... — шапутао је. Потрчаше да воде донесу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Бледи и испијени, необријани већ толико времена, а одело им у нереду и каљаво. На ногама поцепани опанци или остаци цокула, које су већ побелеле од воде и блата.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Глава беше урасла у браду, бркови сакрили усне, испод пресоване капе вири неуређена коса, одело мокро и каљаво, снага виси, а не стоји — то беше мајор Илија Петровић. — Молим Вас, да објасним, господине пуковниче!

Ћипико, Иво - Приповетке

Огледа се и опази уза зид наручај наслаганих дрва. —Изгорите прво ово... А имате ли уља? —Има нешто... Мутно је и каљаво. —Штедите, да дотече, јер га нема ни у господара. Тада погледа на малога: —Што те боли? —Све — јадао је Марко.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности