Употреба речи каљао у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ваљда није то. Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло него остало, чинио срамоту кући и каљао себи образ? Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Несрећни човек, у потреби чешања, развалио је сам на себи ужасну рану, увлачио песницу, и каљао се недостојно и пунио кућу смрадом. У Јулици се одједаред појави снажна жена и поштен човек. Перчинова крв.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности