Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Леже као снопље. Лети као кунина. Нагиздала се као ливада о Петрову-дне. Ођевен као цвијет. Ођео се као каћун. Окитио се као гора листом. Оправио се као липа у пролеће. Оста један као пањ у лазину. Порастао као конопља.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
55 ЈАСЕНАК 55 ЈАСИКА 56 ЈЕЛА 56 ЈЕЧАМ 57 ЈОВА 58 ЈОРГОВАН 58 КАДИФИЦА 58 КАЛЕМ 59 КАЛОПЕР 59 КАРАМФИЛ 60 КАРАМФИЛИЋ 60 КАЋУН 60 КАФА 61 КЕСТЕН 61 КИМ 61 КИЧИЦА 61 КОВИЉЕ 62 КОНОПЉА 62 КОПИТЊАК 64 КОПРИВА 65 КОШЋЕЛА 66 КОШУТИЦА 67 КРАСТАВАЦ 67 К
Карамфилић. Меће се у шупаљ зуб, да умине бол (ГЗМ, 12, 1900, 150; ЗНЖОЈС, 14, 70). КАЋУН Кнабенкраут (орцхіѕ). Каћун, каћунак, гороцвет, дремак, дремовац, подримунак, салеп (Шулек; Софрић, 136). Корен од к.
Карамфилић. Меће се у шупаљ зуб, да умине бол (ГЗМ, 12, 1900, 150; ЗНЖОЈС, 14, 70). КАЋУН Кнабенкраут (орцхіѕ). Каћун, каћунак, гороцвет, дремак, дремовац, подримунак, салеп (Шулек; Софрић, 136). Корен од к.
МРАЗОВНИК Хербѕтзеітлоѕе (цолцхіцум аутумнале). Мразовник, мразова сестрица, вочак, волчица, јесењи каћун, певчига, шукундедова трава, брндуша [реч румунског порекла; цф. лат. бландуѕ, РЈА, ѕ. в.] (Шулек; Софрић, 165).