Африка
Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!
Милићевић, Вук - Беспуће
Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Отаџбино, мајко моја, Што је тужно лице твоје? Зашто храбра деца твоја Сузом квасе лице своје? Какав бол им мучи груди, И дубоки уздах буди?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Коњи су им бесни Као горске виле: Кад по праху иду, Праха не дижеду; Кад по води газе, Копита не квасе!“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину Југа...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне. Изгледа као да осећа цвеће, К'о да и магла са њоме јеца, И као да капљу сребрне сузе, Сребрне сузе с
Ћипико, Иво - Приповетке
— Лазо, брате, вратимо се натраг!... Умријећу од туге! — јеца му у сузама. . . Он осјећа да га њене вреле сузе квасе, и самилост га свега прожима. Помогао би јој, али како?
Петровић, Растко - АФРИКА
Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!
Ћипико, Иво - Пауци
Проћи ће нам! Сједе на влажноме жалу. Шум их успављује. Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах. И у олуји слушају откуцаје живота.
им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.
И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. —Окиснићемо! — сјети се она. Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана. Он је обгрли око врата.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Седнем ли на столицу празан, без воље, Загледан како квасе влажни дланови рубље: Постеља залуд чека да изнури још боље Живот мој, завист јој и среброљубље, Похлепно цвиле да